Navigacija

Friday, August 7

Lakim korakom po Sremskom okrugu- Stari Slankamen

Stari Slankamen na Dunavskom moru

Vinarije, čarde, plaža, potraga za hunskim blagom, mračne legende iz prošlosti, hamam, crkva stara više od 500 godina, ostaci tvrdjave koju su izgradili Kelti, izvor slane vode... Da li vam stvarno treba još neki razlog da posetite Stari Slankamen? Nama nije trebao, i ...

Paw traveller

Razmišljajući tog jutra locirani u Slankamenačkim Vinogradima, gde bismo mogli na kafu i eventualno ručak, zaputili smo se ka Starom Slankamenu.
Put je solidan, predeli pokraj puta lepi. Voćnjaci, livade, njive na sve strane, i onda skroz neočekivano put prolazi kroz zemljanu klisuru i pogled pukne sa vrha serpentina na Stari Slankamen.
Da ne znate da ste u Srbiji, pomislili biste da je more!

Eh, širok Dunav, ravan Srem a tu u blizini se uliva i Tisa pa se širina čini još prostranijom. A još ako se desi da Dunav odnekud navuče grmljavinu i kišu pomislićete da se to sam Atila Hunski javlja još besan na onu mladu Madjaricu što mu je došla glave.
Prema legendi Atila Bič Božiji boravio je na ovim prostorima i jedno od verovanja je da je umro na dan svoje svadbe sa jednom od svojih mnogobrojnih žena.
Sam uzrok smrti nije utvrdjen ali neke od legendi kazuju da je umro tokom prve bračne noći od ošamućenosti i krvarenja iz nosa, pa onda da je umro od unutrašnjeg krvarenja zbog prekomernog konzumiranja alkohola, a priča se pak i da ga je mlada supruga ubila otrovom koji mu je ukapala u uho...
Stari Slankamen- Paw traveller

Šta je presudilo ovom čoveku sa reputacijom nemilosrdnog varvarina- noć obasjana vatrenim ljubavnim zanosom, neumerenost ili zavera ostalo je obavijeno tajnom.
Bilo kako bilo, istorija zvanično beleži da je Atila peminuo 453. godine u Panoniji. 

Veruje se i da je sahranjen u tri kovčega zlatnom, srebrnom i gvozdenom koji su spušteni negde kod ušća Tise u Dunav.
Možda sve ove priče i nemaju realnih osnova a i verzija o tome kako i gde je umro čuveni vladar ima na pretek, ali u svakom slučaju intrigiraju i bude maštu.

Na samom ulazu u selo pažnju će vam privući uzvišenje sa ostacima stare tvrdjave Akuminkum
Pogled sa tvrdjave Akuminkum- Paw traveller

Na ovom višeslojnom lokalitetu iskopani su ostaci koji ukazuju da je ovo mesto korišćeno od praistorije do kasnog srednjeg veka.

Tvrdjavu su izgradili Kelti, zatim su je po svom uredili i dogradili Rimljani, i na kraju su je nekoliko vekova kasnije preuzeli Turci koji su je koristili kao strateško mesto na Dunavu.

Spuštajući se serpentinama put vas dalje vodi u centar sela, na samu obalu Dunava
Ovde je smešteno nekoliko restorančića i čardi, a ovde se nalazi i rehabilitacioni centar.
Stari Slankamen- Paw traveller

Geografski položaj Starog Slankamena ima mnoge povoljne odlike, nadmorska visina je svega 80-tak metara pa na ovom mestu nema naglih promena temperature i vazdušnog pritiska, a blizina Dunava i Fruške Gore čine vazduh na ovom mestu izuzetno čistim i svežim.
Mineralne vode sa ovog prostora su lekovite i to potvrdjuju i istorijski ostaci hamama koji svedoče da su se na ovim izvorima lečili ljudi vekovima unazad.

U ovom ribarskom selu nalazi se i crkva Svetog Nikole koja je spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Prvi put se pominje se u zapisima iz 1501. godine i jedna je od najstarijih crkava u Sremu, a upravo je ona poslužila kao model za stil gradnje prema kome su zidane crkve u Sremu.
Prema predanju sagradio ju je 1468. godine Zmaj Ognjeni Vuk, unuk despota Djurdja Brankovića. 

Paw traveller- Plaža kod Starog Slankamena
I za kraj, plaža na Dunavu kod Starog Slankamena
Do plaže se može doći automobilom puteljkom koji vodi pokraj kuća i vikendica. Plaža je je duga i peskovita ali nije za svilene.
Naime, ima peska, ima školjki, ima vode, ali ima i mulja. Više je za ljude koji nisu komformisti i koji vole boravak u prirodi i kamping.

Ukoliko još malo želite da se sa nama prošetkate po ovom kraju pročitajte i post Lakim korakom po Sremskom okrugu - Slankamenački Vinogradi.




Monday, August 3

KALI OREXI- Ukusi Grčke- Pasticio

Paw traveller
Putovanja su uzbudljiva sama po sebi, što zbog upoznavanja sa novim kulturama i krajolicima tako i radi novih ukusa koje ćete isprobati.
Ukoliko volite da isprobavate klasičnu autentičnu hranu zemalja u koje putujete ono što većina ljudi koji putuju u Grčku ne bi trebalo da propuste je tradicionalni pasticio.

Pasticio sam prvi put probala pre desetak godina u običnom porodičnom restorančiću na Zakintosu i dopao mi se na prvi zalogaj.
Više puta sam ga pravila i kod kuće u sopstvenoj izmenjenoj varijanti jer je neke sastojke teško naći kod nas ali bez obzira na modifikacije je bio izvrstan.

Pasticio je jednostavna hrana, slojevita testenina sa sosom od mesa, sira i bešamela, koja se servira za porodični ručak.
Najbolji je kada se dinsta oko tri sata i posluži dan kasnije.

Mlevenoj govedini koja se dinsta u sosu od paradajiza se dodaje cimet što ovom jelu daje posebnu aromu.
Jelo se priprema od posebne vrste rezanaca koji nalikuju na špagete ali su dosta deblji i imaju rupu kroz sredinu.
Glavni adut ovog specijaliteta je posebna vrsta sira- KaseriOvaj tradicionalni grčki sir se pravi od nepasterizovanog ovčijeg i kozijeg mleka koji treba da zri najmanje četiri meseca kako bi postigao svoju specifičnu teksturu i miris.
Samo jedan zalogaj ovog sira obogatiće vaše nepce uzbudljivim slanim ukusima i posebnom aromom, a sa druge strane ostaviti za sobom slatkast ukus.
Redja se red rezanaca, red sira, red sosa i tako dok se ne potroši pripremljena smesa, a završava se slojem bešamela preko koga se nalije rastopljeni puter i pospe kaseri sir.
Jelo jeste jednostavno ali je izuzetno bogatog ukusa, pa nećete pogrešiti ukoliko se odlučite da ga pripremite i pozovete prijatelje da skupa uživate i prepričavate doživljaje sa putovanja po Grčkoj.
Kali orexi!

Post o rakiji u ukusima Srbije pročitajte OVDE .

Wednesday, July 29

Šarmantna Drinska dama- Ljubovija

Paw traveller- Drina kod Ljubovije
Kada smo krenuli za Ljuboviju nisam očekivala ništa pa sam možda baš zato i dobila tako mnogo.
Ne znam da opišem šta me je toliko oduševilo u ovom kraju Srbije ali ushićenje je svakako probudila Drina.

 Ljubovija je prekrasna, tako obična ali srdačna i topla zbog samih ljudi koji tu žive.
Baš onako, čim zakoračite na njene ulice osećate se dobrodošlo kao da ste i sami deo svega toga, gotovo kao meštanin.

Ljubovija je za one putnike namernike koji uživaju da budu pored vode, za one koji vole aktivan odmor uz ribolov ili rafting ali da ipak imaju dostupnost urbanih sadržaja.
Za prave avanturiste koji pomeraju granice u blizini je kanjon reke Trešnjice, prirodno dobro od izuzetnog značaja gde možete videti beloglave supove koji su osim ovde još jedino nastanjeni u kanjonu Uvca. Drugi najvažniji stanovnik ovog kanjona je riba mladica koja svakog proleća dolazi upravo ovde da se mresti.

Paw traveller- Ljubovija
Sam gradić je simpatičan i uredan sa lepim kafeima i radnjicama, mali i možete ga celog obići peške.
U samom centru je stara kamena crkva Preobraženja Gospodnjeg, prelepe arhitekture sa lepo održavanim dvorištem.

A tek Drina... prekrasna, hladna, smaragdno prozirna, okružena bujnim zelenilom- kao rajska bašta.
Postoje slučajevi kada nas priroda istinski iznenadi i tera da shvatimo koliko smo mali i podseća nas da je najveći umetnik univerzuma ona sama. To ćete osetiti ovde.
A osetićete i mir i spoj sa prirodom, i Drina će vas naterati da shvatite da je privilegija je da budete svedoci njenoj lepoti i da od toga ne postoji ništa spektakularnije u tom trenutku.

Paw traveller- Bok
U okolini Ljubovije postoji veliki broj brvnarica za izdavanje koje su smeštene na samoj obali Drine. Možete se kupati, možete pecati, možete šetati do mile volje ili se samo prepustiti svojim filozofskim mislima na nekom kamičku u plićaku.
Šta god vam drago, važno je da se prepustite.
 
Ako se odlučite da posetite Ljuboviju odvojite za to bar dva, tri dana jer ima puno toga da ponudi.

Paw traveller- Drina kod Ljubovije
Osim pecanja i raftinga, planinarenja kanjonom reke Trešnjice, obidjite i manastir Svetog Nikolaja iznad koga se izdiže Soko Grad. Nemojte propustiti da svratite i u Vrhpolje i isprobate tipična srpska jela.

Ljubovija ima sve osim dovoljno ljudi i prava je šteta što iz različitih razloga ljudi odlaze iz ovog kraja.
Iako je pomalo obamrla, ljudi koji su ostali su ljubazni i jednostavni kao da su vam familija, a to je ono najvažnije jer nam je pored prirodnih lepota ovog kraja upravo ta toplina stvorila želju da ponovo dodjemo.

Ukoliko ste rešeni da nastavite istraživanje Srbije onda bacite pogled i na naše postove o UvcuBeogradu ili Slankamenačkim Vinogradima.

Wednesday, July 22

'Oćemo po jednu? Ukusi Srbije- domaća rakijica

Rakija u Srba kao lek od smrti


Šljivovica za dame- Paw traveller
Premda nisam ljubitelj "trulog voća" kako ja obično nazivam takve vrste voćnih derivata, dobroj domaćoj rakijici ne mogu da odolim.
Preferiram dunju, kajsiju ili breskvu, ali ni dobra stara šljivovica po kojoj je Srbija i najpoznatija ne zaostaje mnogo na mojoj top listi.

Rakija je u Srbiji kultni napitak.
Možda će se nekome ko nije sa prostora Balkana učiniti da preterujemo, ali rakija je za Srbe kao neka nadrealna čarobna tvorevina, neprevazidjeni medikament bez premca.

Osim za piće koristimo je obilato i za rituale isceljenja od raznih boljki.
Recimo, ako vas boli grlo napravite oblogu od rakije, ako kašljete trljajte rakiju po grudima, ako imate temperaturu čarape natopljene rakijom su prava stvar, a razume se da leči i reumu i artritis, i ko zna šta još... Dabome da je možete upotrebljavati i umesto losiona.

Ako izuzmete činjenicu da smrdite kao stara bačva i izdržite lečenje, isceljenje je zagarantovano.

Paw traveller- Kazan za rakiju
Za dobru domaću rakiju najpre morate sakupiti voće, dobro uzrelo, a dobar znak odličnog voća za ovaj napitak je ako je ono popadalo po zemlji.
Pa dok bauljate po travi i puca vam kičma stojički podnosite sva ta stradanja i žrtvu zarad prave dobre ljute.  
I tako danima nastavljate da prikupljate voće i isečeno ga stavljate u buriće i mešate. Kada je bure puno odozgo se stavi deblji sloj slame i ostavi se da napravi takozvanu pogaču ili kolač.
Smesa koju ćete dobiti zove se kljuk ili džibra i kada se proces fermentacije završi ona je spremna za pripremu rakije- čarobnog srpskog napitka, losiona za isceljenje, ili sredstva za ribanje prozora... Da, da, primena je baš širokog spektra!

Ma Srbi su, bre, kroz rakiju stvarno pokazali da su pravi renesansni ljudi!

Rakija, naša rakijica... mi joj i tepamo jer je rakija kao iskren prijatelj, burazer, član porodice ili komšija, ali i mnogo više od toga. Dobra je u velikom društvu, dobra i u samovanju.

E sad ono najbolje! Da bi se ispekla dobra domaća rakijica neophodno vam je društvo odnosno pajtaši za pomoć pri pečenju.
Kazan se založi, rakija se peče i dok dan odmiče vaše društvance je sve raspoloženije. Jer, dok se degustira i ispituje kvalitet tek ispečenog medikamenta on stvara u psihi vaših burazera po kazanu radosniju sliku sveta i postojanja.
I iako se čini da mozak postaje jalov i beživotan kao površina meseca, prava istina je da rakija zapravo pomaže da se čitav univerzum poima na jedan sasvim nov i drugačiji način.

Paw traveller- Veselo, veselo
Kako je pečenje rakije celodnevni posao valjalo bi ispeći i nešto ispod sača, skuvati kotlić, može nešto i sa roštilja, a glavni začin je naravno pesma.
Ekstra dodatak koji sve pravi savršenim i bez koga se ne može kao što se ne može ni bez rakije.

Ukoliko ste rešili da rakiji pristupite ozbiljnije od mene a možda i da postanete profesionalac u pravljenju ovog pića, toplo vam preporučujem knjigu ''Proizvodnja voćnih rakija vrhunskog kvaliteta'' vrsnog stručnjaka iz ove oblasti profesora Ninoslava Nikićevića.  

Živeli!


O pasticiu u ukusima Grčke pročitajte OVDE .



Thursday, July 16

Lakim korakom po Sremskom okrugu - Slankamenački Vinogradi

Celodnevni izlet neutabanim stazama Sremskog okruga, zašto da ne?

Paw traveller- Slankamenački Vinogradi
Za sve avanturiste sa ljubimcem ili bez, koji vole da istražuju i obilaze mesta van turističkih mapa obilazak brda i polja na obroncima Fruške Gore može biti pravo uživanje i prilika da se potpuno prepuste jedinstvu sa prirodom.

Skriveni puteljci poviše sela Slankamenački Vinogradi koji vijugaju izmedju vinograda i voćnjaka nude mogućnost laganih i relaksirajućih šetnji nakon kojih ćete se dugo osećati potpuno rasterećeno od svakog stresa i vreve gradskog života.

Paw traveller- Slankamenački Vinogradi

 Slankamenački Vinogradi su seoce u kome živi oko 250   stanovnika, uglavnom Slovaka.

 Ono što je interesantno je da ime samog sela nije nadenuto zbog blizine starog i novog Slankamena, već ga je selo dobilo po sorti vinove loze "slankamenka".

 Slankamenka ili Plovdina je stara balkanska sorta vinove loze koja se najčešće koristi za kupažu ali se groždje koristi i u svežem stanju jer je prijatno za jelo.

Paw traveller
Ova sorta ima veoma visoku rodnost ali je sadržaj sećera i kiselina u širi mali pa je vino dobijeno od ove sorte pitko i tanko sa niskim sadržajem alkohola i kiselina.
Vino je lepe žute ili blago crvenkaste boje.

Sorta vinove loze "Slankamenka" se osim u Vojvodini gaji i u Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, Albaniji i Madjarskoj.

Kad ste već tu nemojte propustiti priliku da svratite u neku od kuća i kupite domaće vino iz Slankamenačkih Vinograda. 
Verujem da će vam i susret sa ljubaznim domaćinima biti interesantno i prijatno vizuelno iznenadjenje jer stariji meštani Slankamenačkih Vinograda i danas nose tradicionalnu slovačku narodnu nošnju, ručno vezenu i intenzivnog zanimljivog kolorita.

Paw traveller
U ovom selu se svakog avgusta održava manifestacija "Pudarski dani" gde pored uživanja u kulturno umetničkom programu i upoznavanju slovačke kulture možete obići i razna takmičenja poput takmičenja u pripremi riblje čorbe ili paprikaša i učestvovati u degustaciji i proglašenju najboljeg vina i rakije.

Paw traveller- Slankamenački Vinogradi
Kada krenete uzbrdo putem ka radaru levo i desno se granaju puteljci i traktorske staze koje vode kroz vinograde i voćnjake, a na samom kraju uzvišenja vas čekaju spektakularni pogledi na Dunav.

Ovuda možete šetati satima, koliko god vas noge nose, brati raznorazno lekovito bilje i usput se osvežiti ponekom kajsijom, breskvom ili jabukom u zavisnosti od sezone.
Polja i brežuljci svuda okolo prekriveni su nepreglednim zasadima vinove loze, stablima voćaka, kukuruza i pšenice koja izgledaju prelepo što će ovaj izlet učiniti dobrom prilikom da se naprave izvanredne fotografije.

Paw traveller- Dunav kod Starog Slankamena
U nastavku dana predlažem da se spustite do Starog Slankamena.

Samo spuštanje ka Starom Slankamenu je svojevrstan doživljaj kako zbog serpentina tako i zbog izuzetnog pogleda koji vam se odjednom otvori sa vrha brda.
Ovde možete sesti u neki od restorančića na Dunavu i napraviti predah uz kafu ili ručak. Predlažem i da malo prošetate pristojno uredjenom marinom, obidjete vinariju ili izvor slane vode, ili ako vas tabani baš svrbe krenete u suprotnom pravcu ka plaži.

Paw traveller- Krčedin
I na kraju zaokruzite ovaj dan i u povratku svratite u Krčedin, tipično ravničarsko selo.

U centru sela se nalaze najvažnije ustanove za meštane: osnovna škola, pravoslavna crkva Svetog Nikole, mesna zajednica, pošta...

Stanovnici Krčedina i okolnih mesta se uglavnom bave poljorivredom, voćarstvom i vinogradarstvom što će vam biti jasno i iz prikaza nepreglednih obradivih površina koje ćete videti dok prilazite samom selu.
Selo je simpatično sa lepo obojenim starim kućama panonskog tipa ali i modernijim prizemnim, jednospratnim i dvospratnim.

Reči su ponekad suvišne... spakujte ranac i otisnite se u avanturu!











Thursday, July 2

I psi vole putovanja- Pripremite svoj automobil za putovanje sa psom

Paw traveller
Ako nas dvoje pitate za savet iz prve šape, putovanje automobilom ima svoje prednosti jer nam daje potreban komfor i ne ograničava nas vremenski, jer mi znate imamo neke svoje navike tipa dremka, pauza za obavljanje posla, a dodatna šetnjica po nekom zanimljivom mestu nije na odmet.

Na vama je samo da pripremite svoj četvorotočkaš i prilagodite ga svojim najboljim drugarima- psima, i omogućite nam udobnu i sigurnu vožnju!
Nije ništa teško i ne oduzima puno vremena, verujte nam!

Za početak mnogo smo slatki, linjamo se, neretko i balimo, može nam pripasti i muka tokom vožnje pa vam preporučujemo da zadnje sedište vašeg automobila prekrijete nekom tkaninom. Nas dvoje konkretno volimo pamuk, a pošto smo mali volimo i da nam postave naše krevetiće na zadnji sic ako idemo na duži put.
Ukoliko vaš najbolji prijatelj nije pikavac kao nas dvoje ne bi bilo loše da mu nabavite posebno dizajniran sigurnosni pojas za pse.

Paw traveller
Nas dvoje volimo da putujemo noću kako bismo se odmorili kao ljudi i odmorni stigli na destinaciju potpuno spremni da istražujemo.
Ako ste ipak isplanirali da putujete po danu neophodno je da na prozore vašeg automobila postavite one rupičaste zavesice kako biste nas zaštitili od sunca.

Duga putovanja znaju biti naporna pa je pauza na svaka 3, 4 sata obavezna!

Što se tiče izbora muzike to prepuštamo vama. Ali, vodite računa da ne bude previše glasna jer mi imamo istančan i osetljiv sluh i ne prija nam ukoliko je suviše bučna.

E sad, automobil ste pripremili a za nas spremite torbu koja će sadržati sve ono što bi nam moglo zatrebati tokom putovanja.

  Na primer:
- svežu vodu
- dovoljnu količinu hrane
- posude za hranu i vodu
- omiljene igračke
- potrebna dokumenta
- krevetić i ćebence
- higijenske kesice
- lekove
- vlažne maramice i slično...

Pas je čovekov najbolji prijatelj
Ukoliko šoping niste obavili do kraja ili tek planirate kupovinu razne drangulije koje nam  mogu zatrebati uskoro ćete moći da nabavite online u sjajno snabdevenoj Veterinarskoj  apoteci   Nikolić

Veterinarska apoteka Nikolić u svojoj ponudi ima širok asortiman proizvoda za kućne ljubimce, ali i za simpatične livadske ljubimce- pčele!

Ukoliko se dvoumite da li je ovo putovanje pravi izbor za nas pročitajte post Izlet ili odmor sa   psom, pitanje je sad?! 



Friday, April 3

PELOPONEZ pod šapama- Putopis koji je pisao pas

Paw traveller
Tog jutra probudio sam se ranije nego obično. Antigona, moja drugarica čivava, čvrsto je spavala ispod Živaninih nogu, Stanoje nije bio u krevetu.

Uzeo sam Živanin mali prst između svojih zuba i počeo da skakućem i mašem repom. Nije otvorila oči, samo me je lenjo obuhvatila i spustila kraj kreveta.
Jer samo da znate, ja sam čivava i ne mogu da savladam visine kreveta u spavaćoj sobi. U dnevnoj sobi imam jednu nisku stoličicu donesenu iz Indije koja mi služi kao međuprostor između poda i sofe. Mogli bi i ovde jednu da postave.

Izvirim iz spavaće sobe, vidim Stanoja kako radi nešto na računaru, u uglu sobe dva kofera. Šta li smeraju? Onjušiću malo okolo!
Hmmm, vidim vire i naše igračke, znači idemo negde. Hoće li već jednom ova Antigona da se probudi da sa njom podelim radosno saznanje?

Dan je sporo odmicao, a uveče se Živana spremila za spavanje. Znači ne idemo ni večeras…

Usred noći oglasio se alarm. Kakav grozan prodoran zvuk, umalo me udarila kap. Stanoje i Živana su u žurbi ustali i nekoliko puta se spustili do auta, da bi se konačno vratili po nas dvoje.
Avantura je počela!

Zavalio sam se pozadi na sedište u posebno za nas postavljeno ćebence i dremao. Pa šta drugo i da radim, mrkli je mrak. Antigona se vrpoljila u pokušajima da se namesti, a kako je to bilo bezuspešno krišom su je uzeli napred u naručje. Pravio sam se da ne vidim.
Vreme kao da nije proticalo dok se konačno nismo zaustavili. Zalajao sam.
Živana je dreknula i morao sam da ućutim iako bih tako rado gricnuo tog carinika. I dalje je noć, nastavili smo.
Zaustavljali smo se još nekoliko puta u toku noći, što zbog granice, što zbog toga da nas dvoje obavimo posao, a ujutru smo stigli na more.

Paw traveller
Pola sedam, miris joda u vazduhu, mirišu i četinari. Raj za naše njuške! Ispred nas dugo uređeno šetaliste po kome su postavljene bašte kafea i tavernica čiji su lokali sa druge strane ulice.
Miškine, dođi! Čuh Antigonu kako me doziva sa plaže koja se proteže duž čitavog šetališta. Nepoverljivo sam krenuo ka njoj, jer ja volim da sam u vidokrugu Živane i Stanoja. Šta znam? Što je sigurno, sigurno je!
Plaža je peščana u kombinaciji sa šljunkom, veoma duga i široka. Čudno je i lepo ovo mesto, banja smeštena u uzanom pojasu između mora i planine Knemidas koja se strmo uzdiže odmah iza grada.
Bila je to Kamena Vurla, naša usputna stanica na putu ka Mesiniji. Prenoćili smo i odmorni krenuli dalje.

Susu- Paw traveller
Posle nekoliko sati truckanja stigli smo na odredište.
Kakva divna kućica sa pogledom na more usred nepreglednog maslinjaka, pomislio sam, ala će Antigona ovde da landara koliko je šape nose.
Taman kad sam se ispružio u hladovini jedne stare masline, krajičkom oka spazih neko kretanje kroz žbunje. O užasa, drugi pas!
Antigona se već sprijateljila i radosno čavrljala sa Susu, mešankom iz prihvatilišta. E ja ću joj pokazati kako Musa dere jarca!
Jurnuo sam ka njoj  i Susu se dala u beg.
To je bilo prvog dana, već posle nekoliko susreta pokazala mi je zube i nadalje sam se držao na pristojnoj udaljenosti.

Leto je bilo na izmaku ali su dani i dalje bili veoma topli. Vreme nam je prolazilo u obilaženju ovog nesvakidašnjeg krajolika. Naše šape su zagazile u prelepo čisto more na fantastičnim plažama, zagazile su u močvarna područja prepuna ptica, otkrile su skrivene vodopade, i prelepa sela i gradiće koji imaju dušu.


Paw traveller
Jednoga dana sam se umalo i utopio… Plaža je bila fantastična, skriveni raj jedinstvene lepote ušuškan duboko ispod litice. Put do nje je bio izazovan sa dosta pešačenja pa sam se prilično skuvao dok smo stigli.
Ja na nesreću, za razliku od Antigone koja je plavuša, imam crno krzno koje se izuzetno brzo zagreva pa mi je rashlađivanje u kristalno čistoj vodi bilo neophodno. Iako ne volim vodu, a nisam brate ni neki plivač, ipak sam nevoljno ušao da se rashladim. Zaplivao sam ka obali kad se odjednom u plićaku stvori talas koji me odvuče natrag u dubine čak do trideset centimetara. Malo sam se i nagutao vode, a sam Bog je poslao Stanoja koji me je hitrom intervencijom spasao dok je Živana usplahireno paničila ''Pomaži! Gotov je!''.
Sad kad razmislim, svašta je moglo da krene po zlu, nedođija, nigde veterinara. Džaba Živani što je pre puta pripremila sve telefone najbližih veterinarskih ustanova, od toga na ovom mestu ne bi bilo nikakve vajde.

Paw traveller
Putovanje na Peloponez je za mene bilo prepuno izazova, naročito jer je Antigona sa mnom, pa sam još jednom stavio svoj život na kocku.
Ovaj put nije bila vukojebina već fino sređen plažni bar sa fensi koktelima i lepim udobnim ležaljkama sa debelim sunđerima. Dolazili smo ovde svakog popodneva. Najpre bismo Antigona i ja malo prošetali posmatrajući zalazak sunca, a potom se udobno smestili na ležaljku ispod Živaninih nogu i dremali.
Ali tog dana iz dremeža me je probudio jedan ovčar koji je večerao sa mladim parom pored nas. Antigona ga je pogledala i počela razdragano da maše repom i on joj je uzvratio pogled, a ja muško kao muško, morao sam odbraniti svoju čast i pokazati ko je ovde glavni.
Šta bleneš, jel’ igra bela mečka?! - upitao sam i jurnuo ka njemu brzinom svetlosti i probao da ga gricnem. Nije se pomerio ni milimetar, glasno je zarežao a ja sam utekao pod ležaljku.
Adrenalin i testosteron mi nisu dali mira pa sam jurnuo i po drugi put, beli ogromni očnjaci su blesnuli, a jasno je da nisu bili moji.
Opet je sam Bog poslao Stanoja da interveniše i spasi me bede.

Paw traveller
Ostali dani su protekli u miru. Obišli smo Metoni, slikovit primorski gradić sa tradicionanom arhitekturom. Šetali smo impozantnom tvrđavom koju su sagradili Mlečani u ranom trinaestom veku. Nisam lud za istorijom ali me je kameni most sa četrnaest lukova koji povezuje zamak sa obalom oduševio, dok je Antigona bila oduševljena zalaskom sunca koji sa tvrdjave izgleda epski, kao sa slika Edvarda Munka.
Nemam pojma ko su bili ti Mlečani, ali su sjajno odradili posao.

Išli smo i u Koroni nekoliko puta, gradić koji takođe krase ostaci impresivne tvrđave. Njena izgradnja je započeta u sedmom veku, a u trinaestom su je dovršili i obnovili opet ovi Mlečani.
Nisam do tad znao da je na lokaciji gde se danas nalaze ostaci tvrđave postojao drevni akropolis Aisini koji je prema Homeru bio jedan od sedam gradova koje je Agamemnon ponudio Ahilu da bi ublažio njegov bes.

Naše posete Koroniju su se uglavnom svodile na duge šetnje, a potom bismo seli u jedan kafe uz samu obalu mora uređen u vizantijskom stilu. Živana bi proždirala kolače, ni sam ne znam koliko je vrsta isprobala, nas dvoje bismo grickali štapiće koje smo poneli od kuće, a Stanoje bi meračio Recinu- grčko vino sa dugom tradicijom karakteristično po tome što se proizvodi uz dodavanje smole bora što ovom vinu daje veoma specifičan miris i ukus.

Grad kao grad je potpuno ljubak. Odaje ostrvsku atmosferu sa uskim uličicama povezanim stepenicama, isprano belim kućama i živopisnom lukom koja mu daje poseban šarm. Psi na ulicama su izuzetno ljubazni i ne svađaju se čak ni sa mačkama.

Paw traveller
Tog leta smo Antigona i ja svašta videli, naše su njuške osetile nove mirise, a naše šape pored ostalog utabale i staze kroz kanjon reke Polimnio.
E, to je bilo nešto stvarno drugačije, bujno zelenilo, blistave kaskade i mnoštvo zelenih jezeraca ispunjenih slatkom vodom.
Gusta vegetacija i slikoviti drveni mostići vodili su nas u raj, a onda se nebo otvorilo i osuo je takav stravičan pljusak. Biblijski potop!
Najpre smo se sklonili ispod gustih krošnji, a kada je postalo opasno Stanoje- moj heroj nas je zamotao u peškir i počeo da se vere uzbrdo za Živanom savladavajući klizave kozje staze kao planinar profesionalac. I opet zahvaljujući njegovoj hitroj intervenciji i brzim nogama, i ovde nekako pretekosmo.

Sve u svemu, Stanoje je u svakom smislu bio heroj ovog putovanja, a za mene i Antigonu ovo je bilo jedno divno peloponežansko leto.

Detaljnije o ovom putovanju, putarinama i sličnim nezanimljivim stvarima koje interesuju vas dvonoge možete početi da čitate OVDE .