PELOPONEZ pod šapama- Putopis koji je pisao pas

Pustolovine jedne čivave

Tog jutra probudio sam se ranije nego obično. Antigona, moja drugarica čivava, čvrsto je spavala ispod Živaninih nogu, Stanoje nije bio u krevetu.

Paw traveller

Uzeo sam Živanin mali prst između svojih zuba i počeo da skakućem i mašem repom. Nije otvorila oči, samo me je lenjo obuhvatila i spustila kraj kreveta.

Jer, samo da znate, ja sam čivava i ne mogu da savladam visine kreveta u spavaćoj sobi. U dnevnoj sobi imam jednu nisku stoličicu donesenu iz Indije koja mi služi kao međuprostor između poda i sofe. Mogli bi i ovde jednu da postave.

Izvirim iz spavaće sobe, vidim Stanoja kako radi nešto na računaru, u uglu sobe dva kofera. Šta li smeraju? Onjušiću malo okolo!

Hmmm, vidim vire i naše igračke, znači idemo negde. Hoće li već jednom ova Antigona da se probudi da sa njom podelim radosno saznanje?

Dan je sporo odmicao, a uveče se Živana spremila za spavanje. Znači ne idemo ni večeras…

Usred noći oglasio se alarm. Kakav grozan prodoran zvuk, umalo me udarila kap. Stanoje i Živana su u žurbi ustali i nekoliko puta se spustili do auta, da bi se konačno ti ludaci vratili po nas dvoje.

Avantura je počela!

Zavalio sam se pozadi na sedište u posebno za nas postavljeno ćebence i dremao. Pa šta drugo i da radim, mrkli je mrak. Antigona se vrpoljila u pokušajima da se namesti, a kako je to bilo bezuspešno krišom su je uzeli napred u naručje. Pravio sam se da ne vidim.

Vreme kao da nije proticalo dok se konačno nismo zaustavili. Zalajao sam.

Živana je dreknula i morao sam da ućutim iako bih tako rado gricnuo tog carinika. I dalje je noć, nastavili smo.

Zaustavljali smo se još nekoliko puta u toku noći, što zbog granice, što zbog toga da nas dvoje obavimo posao, a ujutru smo stigli na more.

Paw traveller

Pola sedam, miris joda u vazduhu, mirišu i četinari. Raj za naše njuške! Ispred nas dugo uređeno šetaliste po kome su postavljene bašte kafea i tavernica čiji su lokali sa druge strane ulice.

Miškine, dođi! Čuh Antigonu kako me doziva sa plaže koja se proteže duž čitavog šetališta. Nepoverljivo sam krenuo ka njoj, jer ja volim da sam u vidokrugu Živane i Stanoja. Šta znam? Što je sigurno, sigurno je!

Plaža je peščana u kombinaciji sa šljunkom, veoma duga i široka. Čudno je i lepo ovo mesto, banja smeštena u uzanom pojasu između mora i planine Knemidas koja se strmo uzdiže odmah iza grada.

Bila je to Kamena Vurla, naša usputna stanica na putu ka Mesiniji. Prenoćili smo i odmorni krenuli dalje.

Susu- Paw traveller

Posle nekoliko sati truckanja stigli smo na odredište.
Kakva divna kućica sa pogledom na more usred nepreglednog maslinjaka, pomislio sam, ala će Antigona ovde da landara koliko je šape nose.

Taman kad sam se ispružio u hladovini jedne stare masline, krajičkom oka spazih neko kretanje kroz žbunje. O užasa, drugi pas!

Antigona se već sprijateljila i radosno čavrljala sa Susu, mešankom iz prihvatilišta. E ja ću joj pokazati kako Musa dere jarca!

Jurnuo sam ka njoj  i Susu se dala u beg.

To je bilo prvog dana, već posle nekoliko susreta pokazala mi je zube i nadalje sam se držao na pristojnoj udaljenosti.

Leto je bilo na izmaku ali su dani i dalje bili veoma topli. Vreme nam je prolazilo u obilaženju ovog nesvakidašnjeg krajolika. Naše šape su zagazile u prelepo čisto more na fantastičnim plažama, zagazile su u močvarna područja prepuna ptica, otkrile su skrivene vodopade, i prelepa sela i gradiće koji imaju dušu.

Paw traveller

Jednoga dana sam se umalo i utopio… Plaža je bila fantastična, skriveni raj jedinstvene lepote ušuškan duboko ispod litice. Put do nje je bio izazovan sa dosta pešačenja pa sam se prilično skuvao dok smo stigli.

Ja na nesreću, za razliku od Antigone koja je plavuša, imam crno krzno koje se izuzetno brzo zagreva pa mi je rashlađivanje u kristalno čistoj vodi bilo neophodno. Iako ne volim vodu, a nisam brate ni neki plivač, ipak sam nevoljno ušao da se rashladim. Zaplivao sam ka obali kad se odjednom u plićaku stvori talas koji me odvuče natrag u dubine čak do trideset centimetara. Malo sam se i nagutao vode, a sam Bog je poslao Stanoja koji me je hitrom intervencijom spasao dok je Živana usplahireno paničila ''Pomaži! Gotov je!''.

Sad kad razmislim, svašta je moglo da krene po zlu, nedođija, nigde veterinara. Džaba Živani što je pre puta pripremila sve telefone najbližih veterinarskih ustanova, od toga na ovom mestu ne bi bilo nikakve vajde.

Paw traveller

Putovanje na Peloponez je za mene bilo prepuno izazova, naročito jer je Antigona sa mnom, pa sam još jednom stavio svoj život na kocku.

Ovaj put nije bila vukojebina već fino sređen plažni bar sa fensi koktelima i lepim udobnim ležaljkama sa debelim sunđerima. Dolazili smo ovde svakog popodneva. Najpre bismo Antigona i ja malo prošetali posmatrajući zalazak sunca, a potom se udobno smestili na ležaljku ispod Živaninih nogu i dremali.

Ali tog dana iz dremeža me je probudio jedan ovčar koji je večerao sa mladim parom pored nas. Antigona ga je pogledala i počela razdragano da maše repom i on joj je uzvratio pogled, a ja muško kao muško, morao sam odbraniti svoju čast i pokazati ko je ovde glavni.

Šta bleneš, jel’ igra bela mečka?! - upitao sam i jurnuo ka njemu brzinom svetlosti i probao da ga gricnem. Nije se pomerio ni milimetar, glasno je zarežao a ja sam utekao pod ležaljku.

Adrenalin i testosteron mi nisu dali mira pa sam jurnuo i po drugi put, beli ogromni očnjaci su blesnuli, a jasno je da nisu bili moji.

Opet je sam Bog poslao Stanoja da interveniše i spasi me bede.

Paw traveller

Ostali dani su protekli u miru. Obišli smo Metoni, slikovit primorski gradić sa tradicionanom arhitekturom. Šetali smo impozantnom tvrđavom koju su sagradili Mlečani u ranom trinaestom veku. Nisam lud za istorijom ali me je kameni most sa četrnaest lukova koji povezuje zamak sa obalom oduševio, dok je Antigona bila oduševljena zalaskom sunca koji sa tvrdjave izgleda epski, kao sa slika Edvarda Munka.

Nemam pojma ko su bili ti Mlečani, ali su sjajno odradili posao.

Išli smo i u Koroni nekoliko puta, gradić koji takođe krase ostaci impresivne tvrđave. Njena izgradnja je započeta u sedmom veku, a u trinaestom su je dovršili i obnovili opet ovi Mlečani.

Nisam do tad znao da je na lokaciji gde se danas nalaze ostaci tvrđave postojao drevni akropolis Aisini koji je prema Homeru bio jedan od sedam gradova koje je Agamemnon ponudio Ahilu da bi ublažio njegov bes.

Naše posete Koroniju su se uglavnom svodile na duge šetnje, a potom bismo seli u jedan kafe uz samu obalu mora uređen u vizantijskom stilu. Živana bi proždirala kolače, ni sam ne znam koliko je vrsta isprobala, nas dvoje bismo grickali štapiće koje smo poneli od kuće, a Stanoje bi meračio Recinu- grčko vino sa dugom tradicijom karakteristično po tome što se proizvodi uz dodavanje smole bora što ovom vinu daje veoma specifičan miris i ukus.

Grad kao grad je potpuno ljubak. Odaje ostrvsku atmosferu sa uskim uličicama povezanim stepenicama, isprano belim kućama i živopisnom lukom koja mu daje poseban šarm. Psi na ulicama su izuzetno ljubazni i ne svađaju se čak ni sa mačkama.

Paw traveller

Tog leta smo Antigona i ja svašta videli, naše su njuške osetile nove mirise, a naše šape pored ostalog utabale i staze kroz kanjon reke Polimnio.

E, to je bilo nešto stvarno drugačije, bujno zelenilo, blistave kaskade i mnoštvo zelenih jezeraca ispunjenih slatkom vodom.

Gusta vegetacija i slikoviti drveni mostići vodili su nas u raj, a onda se nebo otvorilo i osuo je takav stravičan pljusak. Biblijski potop!

Najpre smo se sklonili ispod gustih krošnji, a kada je postalo opasno Stanoje- moj heroj nas je zamotao u peškir i počeo da se vere uzbrdo za Živanom savladavajući klizave kozje staze kao planinar profesionalac. I opet zahvaljujući njegovoj hitroj intervenciji i brzim nogama, i ovde nekako pretekosmo.

Sve u svemu, Stanoje je u svakom smislu bio heroj ovog putovanja, a za mene i Antigonu ovo je bilo jedno divno peloponežansko leto.

Detaljnije o ovom putovanju, putarinama i sličnim nezanimljivim stvarima koje interesuju vas dvonoge možete početi da čitate OVDE , a kako sam doterao liniju za letnje avanture klikom na OVAJ LINK .

Zapratite Paw traveller i na INSTAGRAMU.