Skip to main content

FRAGOSIKA- neobična bodljikava poslastica

Fragosika, kaktus ili voće? Voće na kaktusu!

Fragosika
U marketima u inostranstvu a odskora i kod nas se može kupiti fragosika, vrsta kaktusa poreklom iz Meksika ali široko rasprostranjena i po Mediteranu.

Ne znam da li je ova neobična voćka najpopularniji letnji plod u nekim zemljama, ali obzirom na njene blagodeti trebali biste je bar probati jer leči dijabetes, snižava holesterol, a pored ovoga je i odličan izvor kalcijuma, kalijuma, vitamina C i magnezijuma.

Prvi put sam je probala kada sam bila dete, a jedna od mojih omiljenih tetaka- Olga, mi je narodskim jezikom rekla da se zove "svekrvin jezik"... E sad, da li je moja tetka imala neku zlu karakondžulu od svekrve sa opako bodljikavim jezikom pa je ovoj neobičnoj biljci samostalno i maštovito dala to ime ili se to u narodu u odredjenim delovima Crne Gore zaista tako zove, ne bih znala pouzdano da kažem.

Paw traveller
Bilo kako bilo nakon više od tri decenije nabasala sam na fragosiku u jednom lokalnom marketu na Lefkadi. Bila je u paketu, lepo zapakovana, bez trnja za koje sam zbog protoka vremena potpuno i zaboravila da postoji i da krasi ovu voćkicu.
Tog leta sam se podsetila ukusa iz detinjstva i potom ponovo potpuno zaboravila na čudnovatu fragosiku.

Nekoliko godina kasnije na proputovanju kroz Mesiniju po obodima nepreglednih maslinjaka ugledala sam ponovo fragosiku koja ovde raste divlje u potpuno prirodnom ambijentu. A kako naravno nema ničeg lepšeg ni prirodnijeg do ubrati voćku u prirodi dala sam se u branje golom rukom i prošla što bi naši rekli kao bos po trnju.

Priroda je čudesna pa je ovu poslasticu obdarila trnjem i skoro kao dlaka tankim trncima nevidljivim golom oku, pa branje ovog voća treba obavljati sa velikom pažnjom i veštinom da ne biste prošli kao ja. Sa šakom punom trnaca! 

Fragosika- Paw traveller
Da biste pojeli ovu voćku kožu treba ukloniti odsecanjem oba kraja pa vertikalno napraviti prorez duž tela, pridržati viljuškom i raskotrljati.

Meso fragosike u sredini ima puno tvrdih malenih semenki koje su jestive, a tekstura samog mesa je pomalo sundjerasta i meka. 
Fragosika je potpuno neobična zbog svog skoro cvetnog sirupastog ukusa koji ostavlja u ustima- slatkast i sočan, izmedju kruške, smokve i lubenice.
Ako se jede sveža najbolja je kada se rashladi, a može se upotrebljavati i za pripremu sirupa i džemova.

Ono što je interesantno je da su svi nadzemni delovi ove biljke jestivi, pa tako cvetne latice fragosike možete koristiti kao dekoracije u salatama, jastučić se može jesti kao povrće, a sam plod kako smo već predhodno napomenuli kao voće.

Upotreba fragosike stvara povoljne uslove za jačanje imuniteta pa je prava šteta da je ne probate.

Post o rakiji u ukusima Srbije pronaći ćete OVDE , a o preukusnom pasticiu pročitajte klikom na  OVAJ link.

Zapratite Paw traveller i na INSTAGRAMU.




 




Comments

Popular posts from this blog

Ukusi sa putovanja- Barske štufade, zalogaji za pamćenje

Barske štufade- Spičanski specialitet koji pomera granice Gornji Sustaš-Paw traveller Imali smo privilegiju da prilikom posete Gornjem Sustašu, malom mestu poviše Bara, isprobamo fenomenalne barske štufade, tradicionalni specialitet Spičanskog kraja koji je po receptu svoje svekrve za krsnu slavu pripremila gospodja Zorica Vulezić i počastila nas.   Zorica i njen suprug Slavko bili su naši preljubazni domaćini u  Holiday Home Vulezić  u kome smo proveli sedam dana, i koji su nam na mnogo načina ulepšali boravak. Barske štufade- Paw traveller Iako se može napisati novela o ljubaznosti porodice Vulezić, ipak se vraćamo temi ukusi sa putovanja i fantastičnim štufadama! Barske štufade su jelo koje pomera granice u pripremi junećeg mesa iako se prave od sasvim jednostavnih sastojaka: junećeg mesa, kurkume, vegete, ruzmarina, bibera... začine svakako možete prilagoditi svom ukusu. Bez mnogo filozofije ali sa puno strpljenja i ljubavi prema hrani možete i sami pripremiti ovo jelo koje je a

Čarobna MESINIJA- PELOPONEZ- prvi deo

MESINIJA- jugozapadni PELOPONEZ- selo CHRANI Paw traveller- Methoni- Peloponez Već nekoliko godina razmišljamo o obilasku Peloponeza ali se nikako nisu sklopile sve kockice. Nekad su kočile finansije a nekad nemogućnost dobijanja godišnjeg odmora… pa ipak… dočekali smo da se slože sve kocke i bajka zvana Mesinija je sama počela da se piše. Krenuli smo na put od Beograda do sela Chrani u Mesiniji na jugozapadnom Peloponezu. Ovaj put u komadu traje oko 15 sati, ali smo mi napravili pauzu sa noćenjem u mestu Kamena Vourla na oko 900 km od Beograda, kako bismo sutradan na odredište udaljeno još oko 500 kilometara stigli odmorni i bez žurbe. Kamena Vourla je primorski gradić- banja smeštena u uzanom pojasu izmedju mora i planine Knemidas koja se strmo uzdiže iza gradića. Paw traveller- Kamena Vourla plaža Ima dug uredjen široki trotoar- šetaliste po kome su postavljene bašte kafea i tavernica čiji su lokali sa druge strane ulice. Plaža je peščana u kombina