Drevni Pavlopetri i laguna Strogili - Dva sveta na istom mestu

Pavlopetri - grad zaustavljen u vremenu, gde se istorija preklapa sa vodama Egeja

Pavlopetri - Paw traveller 

Neposredno uz obalu južne Lakonije na Vatici, ispod plitkih, kristalno čistih voda blizu ostrva Elafonisos, nalazi se Pavlopetri - najstariji poznati potopljeni grad na svetu.

Šetajući lepom peščanom plažom, lako je prevideti činjenicu da se čitav grad nalazi samo nekoliko metara ispod površine, pa ovde dolaze oni koji znaju šta traže i zašto su došli baš tu.

Više od 5.000 godina star, Pavlopetri i dalje otkriva svoje ulice, kuće, dvorišta i grobnice radoznalim plivačima i roniocima.

Pavlopetri - zaglavljen između moje mašte i realnosti

Scena 1 - Mašta - REC 

Želja da dodjem ovde se javila još kada sam prvi put pogledala dokumentarni film o Pavlopetrju.

Zamišljala sam istraživanje voda iznad Pavlopetrija kao lutanje kroz poluzaboravljeni san.

More u mojim mislima je bilo plitko i mirno, tako da su se čak i sa površine mogli jasno videti kameni zidovi koji prate drevne ulice potopljene na dnu mora. Sunčeva svetlost se talasala po morskom dnu, pretvarajući vrata i dvorišta u razigrane pokretne šare svetlosti i senke, i donosila ugodni mir.

Dok sam polako plivala, grad mi se otkrivao deo po deo. Videla sam kuće, zaobljene oblike soba i slabašne obrise puteva koji ne vode nikuda, a ribe su se provlačile kroz ruševine kao da su oduvek živele tu.

Međutim, u realnom vremenu, moj osećaj na ovom mestu je bio sasvim drugačiji i pomalo jeziv. Možda su svemu tome doprineli talasi i huk meltemija- vetra karakterističnog za ovaj region, kao i potpuno odsustvo ljudi u momentu našeg boravka ovde. Najverovatnije je da je tako...

Scena 2 - Realnost - REC

Pavlopetri - Paw traveller

Ako vam je ponestalo ideja gde svog bračnog druga pa povedete na izlet, praistorijsko groblje za nesretnika oženjenog vama može biti izvrstan izbor!

Znači, na obali koja je praistorijsko groblje stojimo samo muž i ja, u kupaćem outfitu sa maskama i perajima! Apsolutno nadrealna scena!

Ja tumačim mapu i pokušavam da ustanovim kojom rutom krenuti sa groblja i otisnuti se ka svim onim prelepim gradskim ulicama. Medjutim, markeri su postavljeni pod vodom na dnu mora, pa mapu i nije tako jednostavno ispratiti, plus vetar, plus voda koja tog dana nije bila naročito prozirna.

Malo posto smo se otisnuli u more ugledali smo nekoliko zidova. Prizor ništa posebno dramatičan ili veličanstven u uobičajenom smislu. U nastavku tu i tamo sam ugledala na dnu po neki marker, ali daleko od toga da sam mogla razaznati šta se na njemu nalazi. Vetar je i dalje duvao, dno nije mirovalo i podizalo je pesak koji je smanjivao vidljivost...

Dok smo plivali sve oko nas je bilo tiho, intimno i duboko dirljivo. Kao da smo lebdeli iznad žive mape prošlosti, ali istovremeno i pomalo jezivo.

I onda kao na filmu, eng. "Cut!". Ovde se naša avantura i završila jer ja ostadoh bez svog snorkijevskog partnera.- "Ja odoh napolje, a ti idi ako hoćeš"- reče moj muž!

Drugih snorkijevaca koji bi eventualno poslužili kao branč nekoj ajkuli nije bilo na vidiku. A nisam bila sigurna ni hoće li moj snorkijevac samo izaći do obale, ili pobeći glavom bez obzira u magli spoznaje kakvim se frikom oženio. Pa i kako mi je samo to plivanje iznad potopljenog grada i svest da su ljudi nekada živeli tačno tu gde nas dvoje plutamo sami samcijati postalo pomalo uznemirujuće i probudilo jezu, pala je odluka da ipak odustanem. End of snorkeling!

Scena 3 - Back to blog post 

Sve u svemu, sada sa neke vremenske distance, mislim da je ta jezivost koju sam osetila na ovom mestu takođe deo Pavlopetrijeve moći. Jer tamo dole pod vodom zaista nije bilo ničeg pretećeg, vidiš samo kamen, slabu svetlost i vreme zaustavljeno silinom prirode. Ali ipak, moja svest o ljudskom odsustvu bila je glasnija od želje da nastavim ovo vodeno istraživanje.

Iako nismo videli potopljeni grad, praistorijsko groblje koje se nalazi na obali i u plitkim vodama smo detaljno istražili.

Ono se proteže odmah pored obale, a grobnice uklesane u kamenu leže tako blizu vode da talasi konstantno češu njihove ivice. Ovde nema ograda niti dramatičnih markera, samo niski oblici u steni koje je lako prevideti dok ne shvatite šta su.

Osećaj je da se na ovom mestu se život, smrt, kopno i more susreću u istom uskom prostoru, a prošlost se bez obzira na distancu od nekoliko hiljada godina čini neprijatno blizu. Gotovo na dohvat ruke...

Ovo groblje je podsetnik da je ova obala nekada bila živo mesto, a ne relikvija. A ljudi koji su ovde sahranjeni, bili su okrenuti ka istom ovom horizontu koji mi sada gledamo.

Pavlopetri - lepota koja opstaje i čini da prošlost oživi

U svoje vreme, Pavlopetri nije bio mali ili beznačajan, bio je mesto koje vrvi od života, kretanja i ambicije.

Grad je bio pažljivo planiran, sa popločanim ulicama, drenažnim sistemima, kućama sa više soba, dvorištima i porodičnim grobnicama. To je bio lučki grad, živ od glasova, trgovine i rutine, povezan sa moćnim mrežama bronzanog doba koje su se protezale preko Egeja.

Brodovi su nekada bili usidreni tamo gde sada plivaju radoznali putnici poput nas dvoje, i čekali na utovar ili istovar.

Roba poput grnčarije, maslinovog ulja, tekstila i metala prolazila je kroz luku ovog grada, povezujući Pavlopetri sa Kritom, Kikladima i kopnenom Grčkom.

Gledajući danas ovo mesto teško je zamisliti gradsku vrevu i život koji se ovde odvijao.

Pavlopetri nije bio zaboravljeni kraj sveta. Bio je to dobro organizovan, prosperitetan primorski grad, a danas je mnogo više od potopljene ruševine.

To je mesto susreta lepote, misterije i sećanja, jer ispod ovih voda leži grad koji je nekada napredovao, voleo, trgovao i sahranjivao svoje mrtve pored obale.

Biti na ovom mestu, plivajući iznad njegovih ulica ili stojeći blizu njegovih drevnih grobova, podsećate se koliko krhka mogu biti čak i najveća ljudska dostignuća, i koliko zapravo priroda može biti silna.

More ipak nije izbrisalo Pavlopetri, ono ga je sačuvalo pretvarajući običan primorski grad u nemog svedoka vremena, koji strpljivo čeka one koji su spremni da pogledaju malo bolje. 

Sve u svemu ovo mesto je apsolutno vredno posete. A savet iz mog sadašnjeg iskustva je da je bolje platiti vodjenu turu do Pavlopetrija sa snorkelingom ili ronjenjem, koja će pristup drevnom potopljenom gradu učiniti da iz ove destinacije izvučete maksimum, ili doći u danima kada ovde ima još avanturista poput vas što će vreme provedeno ovde učiniti ugodnijim.

Jezero Strogili - Skriveni dragulj pored mora i ostataka iz drevnih vremena

Laguna Strogili - Paw traveller 

Strogili se nalazi odmah pored Pavlopetrija, pa dok udišete slani vazduh bukvalno hodate tamo gde su ljudi živeli pre više od 5.000 godina.

Ako hodate od dina prema moru naići ćete na uski kanal gde se laguna susreće sa vodom, živi podsetnik da se teren ovde stalno oblikuje stvarajući jedinstven ekosistem.

Više laguna nego jezero, Strogili je plitka vodena površina koja se menja sa godišnjim dobima. Njena površina je široka i reflektujuća u proleće, pa se zatim smanjuje pod letnjim suncem ali nikada ne gubi dodir soli koji prodire iz obližnjeg Egeja i daje joj blistavu belinu.

Okruženo visokom trskom i isprekidano retkim drvećem, ovo močvarno područje nije samo još jedna živopisna stanica na priobalnom putu. To je vitalno utočište za ptice selice koje kreću na svom velikom putovanju između Evrope i Afrike.

Jata flamingosa, divljih pataka, čaplji i drugih pernatih stvorenja ovde se odmaraju i hrane i pre nego što nastave preko mora, pa nije iznenađujuće da je Strogili deo mreže Natura 2000. Ovo nije bučno niti prepuno mesto i ovde nema velikih turističkih centara ili sadržaja. Samo priroda, istorija i tihi ritam talasa uz cvrkut ptica i zvuke krila i vetra.

Bez obzira da li ste odlučili da napravite pauzu na letnjem putovanju kolima, posmatrate flamingose kako klize po vodi u proleće ili jednostavno tražite mirnu klupu da posmatrate promenu svetlosti, ova skrivena laguna nudi trenutak mira koji deluje bezvremenski.

Pavlopetri i jezero Strogili podsećaju nas na činjenicu da se istorija ne nalazi uvek iza muzejskih zidova, već ponekad tiho počiva ispod vode ili svetluca pored nje.

Na ovom mestu se granica između kopna i mora, i prošlosti i sadašnjosti čini tankom i krhkom. Skoro nepostojećom.

Šetajući obalom ili plivajući iznad potopljenih ulica, snažno ćete osetiti kako je život ovde nekada cvetao i koliko ga je vreme tiho i neprimetno povratilo.

Sve u svemu, Pavlopetri zajedno sa Strogilijem su mesta koja ne traže da budu osvojena ili u potpunosti shvaćena, već traže da budu poštovana i posmatrana.

 Anddd, eng. "Cut!"

Zapratite Paw traveller na Instagramu .