MEMNONOVI KOLOSI- Sevdalinka koja je utihnula

Memnonovi Kolosi- Paw traveller

Memnonovi Kolosi, jedan od onih prizora koji vas natera da zadrhtite kada se nadjete ispred njih.

Da li zbog njihove grandioznosti ili činjenice da ogromni blokovi kvarcita od kojih su isklesani nisu mogli biti transportovani uzvodno rekom Nil, već su morali biti doneseni kopnenim putevima, ili možda zbog legende o njihovoj misterioznoj pesmi, svejedno je ali je emocija neizbežna.

Veličanstveni i nestvarni Memnonovi Kolosi su sve što je ostalo od posmrtnog hrama Amenhotepa III i stoje neustrašivo i postojano u Tebanskoj nekropoli od oko 1370. godine pre nove ere.

Paw traveller

Te statue su stajale sa obe strane ulaza u hram. Visoke su više od dvadeset metara, a njihova stopala dugačka su gotovo dva metra a široka metar.

Ove grandiozne statue su isklesane u monolitnom bloku od kvarcita iz kamenoloma u Gebel el Ahmaru blizu Kaira, i predstavljaju faraona koji sedi na svom tronu ruku naslonjenih na kolena.

Namena im je bila da stražare na ulazu u posmrtni hram Amenhotepa III. To je bio ogroman kompleks koji se prostirao na površini od 35 hektara i u kome je faraon slavljen kao bog u toku života ali i nakon smrti.

Mnogo misterija je rašireno oko tih statua.

Postoji priča da je strašni zemljotres koji se desio oko 27. godine pre nove ere ozbiljno uništio gotovo sve spomenike u Tebi i da se u to vreme otvorila i ogromna pukotina od vrha do sredine severne statue. Druga priča pak pripisuje ovu činjenicu varvarstvima sledbenika kralja Kambiza, i ona se čini verovatnijom jer Egipat nikada nije bio sklon velikim seizmičkim potresima.

U vreme kada se pukotina pojavila svakoga jutra u svanuće statua je počela ispuštati produženi zvuk za koji su drevni Egipcani verovali da čuju skladnu i tužnu pesmu. Ova pojava kojoj su svedočili veliki istoričari poput Strabona, Tacita i Filostrata je ubrzo rasplamsala maštu grčkih pesnika koji su stvorili lepu i neobičnu legendu.

Prema pesnicima kamen koji peva predstavlja Memnona, kralja Egipta i Etiopije, mitskog sina Aurore i Titona. Legenda kazuje da ga je otac poslao da pomogne Troji koju je opsedala grčka vojska i da je postigao veliku slavu ubivši Antiloha, sina Nestorovog, ali je u konačnici ipak stradao od osvetoljubivog Ahila.

Njegova neutešna majka Aurora je u suzama molila Jupitera da barem jednom dnevno oživi njenog sina, što joj je on na posletku i ispunio. Tako je svakog jutra dok je Aurora svojim zracima milovala svog sina, on, gospodar zore, neutešno odgovarao majci tužnom pesmom. 

Priča je zanimljiva i rasplamsava maštu, ali istina je da su zvukovi nastajali usred vibracija proizvedenih na površini kamena kao reakcija na brz prelazak noćne hladnoće na toplotu prvih sunčevih zraka. Oko 199. godine rimski car Septimije Sever je naredio popravku kolosa u nameri da pridobije naklonost bogova nakon koje se tajanstvena pesma više nije čula.

Sevdalinka Memnona, gospodara zore, je utihnula. Možda zauvek...

Umorni ali znatiželjni i puni utisaka nastavili smo naše putovanje kroz vekove i svaki novi doživljaj bio je jedinstven... Luksor, hram kraljice Hatšepsut, Dolina Kraljeva, piramide u Gizi, Kairo....

Zapratite Paw traveller i na INSTAGRAMU.