Skip to main content

Peloponez, duboki Mani- poluostrvo ratnika, kula i vijugavi put ka paklu

Eh taj Mani! To su kamene kule, ponosni Manioti i "kapija" koja vodi u Had...

Južni Mani- Paw traveller

Mani je poluostrvo na najjužnijem ćošku jugoistočne Evrope, a jedinstvena lepota, nestvarni pejzaži i bogata istorija čine ovu destinaciju nezaobilaznom za sve ljubitelje prave Grčke, i putnike koji tragaju za mestima neiskvarenim masovnim turizmom.

Na prvi pogled grub ali istovremeno očaravajuć, sa kamenim kućama i kulama koje više liče na omanja utvrdjenja, crkvama i skrivenim uvalama koje nisu vredne samo putopisa jer se Mani ne opisuje, Mani mora da se oseti i doživi.

Južni Mani- Paw traveller
Duboki Mani je dugo bio jedan od najizolovanijih regiona u Grčkoj, i ovde ćete pronaći nestvarna i magična mesta kao što su Areopoli, Gerolimenas, Vathia, Porto Kagio i Marmari, ali i najjužniji deo Balkanskog poluostrva Rt Matapan koji razdvaja Mesinijski zaliv na zapadu od Lakonijskog na istoku. Upravo na ovom mestu se nalazi i pećina koja je prema grčkoj mitologiji bila ulaz u Had, mitološki podzemni svet mrtvih, gde su samo retki, poput polubogova Orfeja Herakla i Odiseja, mogli da udju i da se čudesno vrate.

Areopolis- Paw traveller

Kaže se da pravi Mani počinje u Areopolisu na zapadnoj strani poluostva, i nakon plaža ispod Gitija na istočnoj strani. Većina turista nikada i ne dodje u ovaj deo osim u posetu pećinama Diros, a nakon izleta brodom se vraćaju u turistička sela spoljnjeg Manija poput Stupe i Kardamilija.

Areopolis je izuzetno šarmantan gradić, živopisan i pun života sa mnogo restorana, barova i noćnih klubova, a njegove uske uličice popločane kamenom će vas odvesti do najslikovitijih mesta, kamenih kuća i kula koje imaju jedinstveni karakter, i crkava iz vizantijskog perioda. 

Limeni- Paw traweller
Silazeći iz Areopolisa ka moru naići ćete na neopisivo lepo selo Limeni koje krasi pregršt divnih kula i nekoliko odličnih ribljih tavernica. Iako Limeni nema plažu, prilazom sa stenja ipak možete zaroniti u kristalno čistu tirkiznu vodu.

Duboki Mani je skoro nadrealan, grub ali i krhk u isto vreme, a ono što je sigurno je da nikoga neće ostaviti ravnodušnim. 

Vekovima su ljudi na Maniju koristili mreže kamenih puteva za kretanje izmedju sela, i sve do šezdesetih godina dvadesetog veka kada je otpočela izgradnja puteva transport robe se uglavnom odvijao čamcima i mazgama. Mnoga sela su bila dostupna samo sa mora pa je većina puteva mala i krivudava, i što se više krećete prema jugu sve je manje saobraćaja.

Južni Mani- Paw traveller
Smešten na južnim padinama planine Tajgetos Mani je stalno bio u pripravnosti od invazije, kako od osvajača tako i medjusobno izmedju sela, što je rezultiralo jedinstvenim oblikom gradnje. Sela su opasivana medjama i gradjene su kule načičkane jedna do druge, bez prozora osim malih rupa jer im je namena bila jasna. Gradjene su za bitke.

Manioti su bili ratnici, potomci Spartanaca, koji su negovali tradiciju i porodične veze, pa ako bi neko naneo štetu porodici to je bio razlog za odmazdu, i samo je krv to mogla da opere.

Mountanistika- Paw traveller
Osveta se nije smatrala varvarskim činom, već je osoba koja se osvećivala da bi povratila ugled i čast porodici zasluživala visok stepen poštovanja u zajednici.

Nikada se nije ratovalo nenajavljeno već bi rat bio zvanično objavljivan zvonjavom, a potom je svako uništenje bilo dozvoljeno. Najčešći završetak osvete bio je uništenje dela jedne porodice, a preživeli su morali da se odsele i odu u druga sela ostavljajući svoju imovinu pobedniku.

Vathia- Paw traveller

Zanimljivo je i to da je vendeta imala i privremene pauze za obavljanje neophodnih poslova poput oranja, setve, žetve ili branja maslina, a mir bi trajao i tokom obreda krštenja ili venčanja, i čim bi poslovi bili svršeni odmazda se nastavljala.

Vathia, jedno od najfotografisanijih sela na Maniju kojom dominiraju kule potpuno dokazuje ovaj divlji karakter svojih negdašnjih stanovnika, i svedoči o najdužoj svadji izmedju četiri porodice koja je trajala četrdeset godina i rezultirala stotinama mrtvih.

Mountanistika- Paw traveller

Ipak hajlajt ovog putovanja za nas je bila Mountanistika, malo planinsko selo na 560 metara nadmorske visine odakle puca zadivljujući pogled na sva sela južnog Manija, od Vathie do Marmarija.

Mislili smo da ćemo tamo pronaći napušteni grad duhova, ali zapravo smo tamo zatekli četiri osobe. Jednog lovca, dva starija lokalna čoveka, i jednu damu iz Atine sa bikom koja provodi leto u selu.

Imali smo sjajan razgovor koristeći ruke i izraze lica... Zaista neprocenjivo!

Osim kula, na Maniju ima i zamkova iz post-vizantiskog perioda poput Achilleiona, ali i crkava i manastira koji su uglavnom mali i skromni.

Promašivši put ka Marmariju stigli smo u Achilleio, malo naselje sa zamkom nasuprot Porto Kagiu koji se nalazi na mestu gde je prema Pausaniju bila drevna luka.

Achilleio- Paw traveller
Danas se ovde mogu videti ostaci zidina čuvenog zamka koji su 1570. godine izgradile Osmanlije u svrhu pokoravanja Manija. Ali, u roku od godinu dana nepokolebljivi Manioti su zajedno sa mletačkim admiralom Gerinijem i njegove 24 galije pokorili osvajače i primorali ih da se predaju. Nekada je ovaj zamak imao pet impozantnih kula....

Razloga za posetu Maniju ima na pretek jer Mani se ne opisuje, Mani mora da se oseti i doživi!

Još malo o Maniju u postu o gradiću Gitio OVDE.

Ukoliko ste preskočili da pročitate post o Argolidi to možete učiniti klikom na ovaj LINK, a o našem proputovanju po Mesiniji počnite da čitate u OVOM POSTU.

Zapratite Paw traveller i na INSTAGRAMU.


Comments

Popular posts from this blog

Čarobna MESINIJA- PELOPONEZ- prvi deo

MESINIJA- jugozapadni PELOPONEZ- selo CHRANI Paw traveller- Methoni- Peloponez Već nekoliko godina razmišljamo o obilasku Peloponeza ali se nikako nisu sklopile sve kockice. Nekad su kočile finansije a nekad nemogućnost dobijanja godišnjeg odmora… pa ipak… dočekali smo da se slože sve kocke i bajka zvana Mesinija je sama počela da se piše. Krenuli smo na put od Beograda do sela Chrani u Mesiniji na jugozapadnom Peloponezu. Ovaj put u komadu traje oko 15 sati, ali smo mi napravili pauzu sa noćenjem u mestu Kamena Vourla na oko 900 km od Beograda, kako bismo sutradan na odredište udaljeno još oko 500 kilometara stigli odmorni i bez žurbe. Kamena Vourla je primorski gradić- banja smeštena u uzanom pojasu izmedju mora i planine Knemidas koja se strmo uzdiže iza gradića. Paw traveller- Kamena Vourla plaža Ima dug uredjen široki trotoar- šetaliste po kome su postavljene bašte kafea i tavernica čiji su lokali sa druge strane ulice. Plaža je peščana u kombina

Lakim korakom po Sremskom okrugu- Stari Slankamen

Stari Slankamen na Dunavskom moru Vinarije, čarde, plaža, p otraga za hunskim blagom, mračne legende iz prošlosti, hamam, crkva stara više od 500 godina, ostaci tvrdjave koju su izgradili Kelti, izvor slane vode... Da li vam stvarno treba još neki razlog da posetite Stari Slankamen? Nama nije trebao, i ... Paw traveller Razmišljajući tog jutra locirani u Slankamenačkim Vinogradima, gde bismo mogli na kafu i eventualno ručak, zaputili smo se ka Starom Slankamenu . Put je solidan, predeli pokraj puta lepi. Voćnjaci, livade, njive na sve strane, i onda skroz neočekivano put prolazi kroz zemljanu klisuru i pogled pukne sa vrha serpentina na Stari Slankamen . Da ne znate da ste u Srbiji, pomislili biste da je more! Eh, širok Dunav , ravan Srem a tu u blizini se uliva i Tisa pa se širina čini još prostranijom. A još ako se desi da Dunav odnekud navuče grmljavinu i kišu pomislićete da se to sam Atila Hunski javlja još besan na onu mladu Madjaricu što mu je došla glave. Prema legendi Atila B

PELOPONEZ pod šapama- Putopis koji je pisao pas

Pustolovine jedne čivave Tog jutra probudio sam se ranije nego obično. Antigona, moja drugarica čivava , čvrsto je spavala ispod Živaninih nogu, Stanoje nije bio u krevetu. Paw traveller Uzeo sam Živanin mali prst između svojih zuba i počeo da skakućem i mašem repom. Nije otvorila oči, samo me je lenjo obuhvatila i spustila kraj kreveta. Jer, samo da znate, ja sam čivava  i ne mogu da savladam visine kreveta u spavaćoj sobi. U dnevnoj sobi imam jednu nisku stoličicu donesenu iz Indije koja mi služi kao međuprostor između poda i sofe. Mogli bi i ovde jednu da postave. Izvirim iz spavaće sobe, vidim Stanoja kako radi nešto na računaru, u uglu sobe dva kofera. Šta li smeraju? Onjušiću malo okolo! Hmmm, vidim vire i naše igračke, znači idemo negde. Hoće li već jednom ova Antigona da se probudi da sa njom podelim radosno saznanje? Dan je sporo odmicao, a uveče se Živana spremila za spavanje. Znači ne idemo ni večeras… Usred noći oglasio se alarm. Kakav grozan prodoran