Skip to main content

Peloponez, duboki Mani- poluostrvo ratnika, kula i vijugavi put ka paklu

Eh taj Mani! To su kamene kule, ponosni Manioti i "kapija" koja vodi u Had...

Južni Mani- Paw traveller

Mani je poluostrvo na najjužnijem ćošku jugoistočne Evrope, a jedinstvena lepota, nestvarni pejzaži i bogata istorija čine ovu destinaciju nezaobilaznom za sve ljubitelje prave Grčke, i putnike koji tragaju za mestima neiskvarenim masovnim turizmom.

Na prvi pogled grub ali istovremeno očaravajuć, sa kamenim kućama i kulama koje više liče na omanja utvrdjenja, crkvama i skrivenim uvalama koje nisu vredne samo putopisa jer se Mani ne opisuje, Mani mora da se oseti i doživi.

Duboki Mani- jedan od najizolovanijih regiona

Južni Mani- Paw traveller
Duboki Mani je dugo bio jedan od najizolovanijih regiona u Grčkoj, i ovde ćete pronaći nestvarna i magična mesta kao što su Areopoli, Gerolimenas, Vathia, Porto Kagio i Marmari, ali i najjužniji deo Balkanskog poluostrva Rt Matapan koji razdvaja Mesinijski zaliv na zapadu od Lakonijskog na istoku. Upravo na ovom mestu se nalazi i pećina koja je prema grčkoj mitologiji bila ulaz u Had, mitološki podzemni svet mrtvih, gde su samo retki, poput polubogova Orfeja Herakla i Odiseja, mogli da udju i da se čudesno vrate.

Areopolis

Areopolis- Paw traveller

Kaže se da pravi Mani počinje u Areopolisu na zapadnoj strani poluostva, i nakon plaža ispod Gitija na istočnoj strani. Većina turista nikada i ne dodje u ovaj deo osim u posetu pećinama Diros, a nakon izleta brodom se vraćaju u turistička sela spoljnjeg Manija poput Stupe i Kardamilija.

Areopolis je izuzetno šarmantan gradić, živopisan i pun života sa mnogo restorana, barova i noćnih klubova, a njegove uske uličice popločane kamenom će vas odvesti do najslikovitijih mesta, kamenih kuća i kula koje imaju jedinstveni karakter, i crkava iz vizantijskog perioda. 

Limeni- Paw traweller
Silazeći iz Areopolisa ka moru naići ćete na neopisivo lepo selo Limeni koje krasi pregršt divnih kula i nekoliko odličnih ribljih tavernica. Iako Limeni nema plažu, prilazom sa stenja ipak možete zaroniti u kristalno čistu tirkiznu vodu.

Duboki Mani je skoro nadrealan, grub ali i krhk u isto vreme, a ono što je sigurno je da nikoga neće ostaviti ravnodušnim. 

Vekovima su ljudi na Maniju koristili mreže kamenih puteva za kretanje izmedju sela, i sve do šezdesetih godina dvadesetog veka kada je otpočela izgradnja puteva transport robe se uglavnom odvijao čamcima i mazgama. Mnoga sela su bila dostupna samo sa mora pa je većina puteva mala i krivudava, i što se više krećete prema jugu sve je manje saobraćaja.

Mani- ratovi i osvete

Južni Mani- Paw traveller
Smešten na južnim padinama planine Tajgetos Mani je stalno bio u pripravnosti od invazije, kako od osvajača tako i medjusobno izmedju sela, što je rezultiralo jedinstvenim oblikom gradnje. Sela su opasivana medjama i gradjene su kule načičkane jedna do druge, bez prozora osim malih rupa jer im je namena bila jasna. Gradjene su za bitke.

Manioti su bili ratnici, potomci Spartanaca, koji su negovali tradiciju i porodične veze, pa ako bi neko naneo štetu porodici to je bio razlog za odmazdu, i samo je krv to mogla da opere.

Mountanistika- Paw traveller
Osveta se nije smatrala varvarskim činom, već je osoba koja se osvećivala da bi povratila ugled i čast porodici zasluživala visok stepen poštovanja u zajednici.

Nikada se nije ratovalo nenajavljeno već bi rat bio zvanično objavljivan zvonjavom, a potom je svako uništenje bilo dozvoljeno. Najčešći završetak osvete bio je uništenje dela jedne porodice, a preživeli su morali da se odsele i odu u druga sela ostavljajući svoju imovinu pobedniku.

Vathia- Paw traveller

Zanimljivo je i to da je vendeta imala i privremene pauze za obavljanje neophodnih poslova poput oranja, setve, žetve ili branja maslina, a mir bi trajao i tokom obreda krštenja ili venčanja, i čim bi poslovi bili svršeni odmazda se nastavljala.

Vathia, jedno od najfotografisanijih sela na Maniju kojom dominiraju kule potpuno dokazuje ovaj divlji karakter svojih negdašnjih stanovnika, i svedoči o najdužoj svadji izmedju četiri porodice koja je trajala četrdeset godina i rezultirala stotinama mrtvih.

Planinsko selo Mountanistika

Mountanistika- Paw traveller

Ipak hajlajt ovog putovanja za nas je bila Mountanistika, malo planinsko selo na 560 metara nadmorske visine odakle puca zadivljujući pogled na sva sela južnog Manija, od Vathie do Marmarija.

Mislili smo da ćemo tamo pronaći napušteni grad duhova, ali zapravo smo tamo zatekli četiri osobe. Jednog lovca, dva starija lokalna čoveka, i jednu damu iz Atine sa bikom koja provodi leto u selu.

Imali smo sjajan razgovor koristeći ruke i izraze lica... Zaista neprocenjivo!

Osim kula, na Maniju ima i zamkova iz post-vizantiskog perioda poput Achilleiona, ali i crkava i manastira koji su uglavnom mali i skromni.

Promašivši put ka Marmariju stigli smo u Achilleio, malo naselje sa zamkom nasuprot Porto Kagiu koji se nalazi na mestu gde je prema Pausaniju bila drevna luka.

Achilleio- Paw traveller
Danas se ovde mogu videti ostaci zidina čuvenog zamka koji su 1570. godine izgradile Osmanlije u svrhu pokoravanja Manija. Ali, u roku od godinu dana nepokolebljivi Manioti su zajedno sa mletačkim admiralom Gerinijem i njegove 24 galije pokorili osvajače i primorali ih da se predaju. Nekada je ovaj zamak imao pet impozantnih kula....

Razloga za posetu Maniju ima na pretek jer Mani se ne opisuje, Mani mora da se oseti i doživi!

Još malo o Maniju pronaći ćete u postu o gradiću Gitio OVDE, a o plažama smo pisali u OVOM postu.

Ukoliko ste preskočili da pročitate post o Argolidi to možete učiniti klikom na ovaj LINK, a o našem proputovanju po Mesiniji počnite da čitate u OVOM POSTU.

Zapratite Paw traveller i na INSTAGRAMU.


Comments

Popular posts from this blog

Argolida- poluostrvo koje odiše mirisom citrusa

Da je ovo poluostvo voće van svake sumnje bilo bi citrus...   Karatona- Paw traveller Argolida, to su nepregledni zasadi mandarina, pomorandži i limunova, bogato kulturno istorijsko nasledje i čisto more! Prethodna godina koja je bila stresna i nepredvidiva učinila je da se osećamo kao da smo zaglavljeni u nekom medjuprostoru, mehuru po kome se beznadežno vrtimo, pa je žudnja za drugačijim i uzbudljivim čini mi se bila izraženija nego inače. Otkrili smo koliko smo snalažljivi, na brzinu smo spakovali kofere i naše krznene drugare, i za svega tri dana   krenuli put Argolide i Lakonije gde smo proveli šesnaest dana za pamćenje. Nafplio- Paw traveller Prva nedelja je bila rezervisana za Asini , malo mestašce na Argolidi za čiji je izbor bila je presudna blizina Nafplija , gradića o kome smo čuli i čitali najlepše stvari. Možda smo mi očekivali previše od Argolide i samog Nafplija, pa je oduševljenje kada smo tamo stigli izostalo, i mi ga nismo baš senzacionalno doživeli. Da ne bude zab

Gitio, poetika Peloponeza u pastelnim tonovima

Gitio- Paw traveller Pastelne kućice kao pobodene   u brdo Koumaros, ljubavni skandal zbog kojeg je izbio Trojanski rat, prekrasne plaže na kojima utočište pronalaze kornjače Caretta Caretta, sjajna hrana i još bolja vina... Sve je to Gitio! Peloponez je savršenstvo prirode i njegova naselja su zadžala onaj poseban, prirodan i skoro pa dosadan mediteranski šmek. A njegov deo Mani, prekriven slikovitim selima i nekim od najlepših plaža Mediterana, je zaista nešto nesvakida š nje. Gitio je mali lučki gradić  sakriven u ovom regionu, ali i najveći grad na Maniju, a u drevna vremena bio je glavna luka Sparte. Gitio- Paw traveller Ovaj gradić, koji još uvek nije preterano posećen od strane turista, savršeno je mesto ukoliko želite da doživite  pravi grčki život i svakodnevicu . Prvo što ćete videti kada dodjete ovde je dugačko šetalište duž koga su amfiteatralno načičkane kuće u pastelnim bojama, barovi, taverne i prodavnice... Pa, ukoliko želite, možete odmah prionuti na degustaciju lokal