Skip to main content

Jamas! Ukusi Grčke- Mavrodaphne

Ukoliko vas put odvede na Peloponez, a pritom ste i ljubitelj slatkih dezertnih vina, mavrodaphne je ono što definitivno morate da isprobate, jer iza ovog vina stoji više od jednog veka istorije.

Paw traveller
1859. godine Gustav Clausse, predstavnik bavarske kompanije Fels&Co, se nastanio u Ahaji, a njegova inicijalna ideja je bio uzgoj crne ribizle.

Medjutim, izgradio je letnju kuću u ovom području pa je iz hobija posadio vinovu lozu, a već 1861.godine otvorio je vinariju Achaia Clauss iz koje nam dolazi vino  "Mavrodaphne" .

Prvo flaširanje ovog slatkog dezertnog vina napravljeno je 1873. godine, a magični recept za njegovu pripremu zabeležen je i sačuvan do dan danas u Claussovoj knjizi recepata na strani 601.

Gustav je ovom vinu dao ime po lepoj, crnokosoj i crnookoj, devojci iz Patre koja se zvala Daphne, pa to ovoj priči o vinu daje šarmantan i romantičan ton.

Paw traveller
Mavrodaphne se proizvodi od groždja tradicionalne vrste vinove loze iz okoline Patre, i obavezno odležava u hrastovim buradima što ovom vinu daje bogatu i osobenu aromu.

Ovo vino ima umerenu kiselost i tanine, oseća se ukus višnje i lovora, a u čaši ima duboku rubin boju. Voli starenje, koje mu vremenom dodaje punoću i jača aromatičnost, dok odležavanje u hrastovim buradima ističe njegov sladak i baršunast karakter.

Odlično se kombinuje uz divljač, svinjetinu i govedinu, a ide i uz dezerte na bazi čokolade ili kafe.

A, ako ste vi jedan od onih koji večeru radije završavaju komadićem sira nego dezertom,onda je mavrodaphne vaše idealno vino jer savršeno prati jedinstvene sireve poput gorgonzole, stiltona ili rokfora.

Jamas!

O sjajnom Spičanskom specijalitetu pročitajte OVDE , a simpatičan post o rakiji pronaćićete klikom na ovaj LINK


Comments

Popular posts from this blog

Čarobna MESINIJA- PELOPONEZ- prvi deo

MESINIJA- jugozapadni PELOPONEZ- selo CHRANI Paw traveller- Methoni- Peloponez Već nekoliko godina razmišljamo o obilasku Peloponeza ali se nikako nisu sklopile sve kockice. Nekad su kočile finansije a nekad nemogućnost dobijanja godišnjeg odmora… pa ipak… dočekali smo da se slože sve kocke i bajka zvana Mesinija je sama počela da se piše. Krenuli smo na put od Beograda do sela Chrani u Mesiniji na jugozapadnom Peloponezu. Ovaj put u komadu traje oko 15 sati, ali smo mi napravili pauzu sa noćenjem u mestu Kamena Vourla na oko 900 km od Beograda, kako bismo sutradan na odredište udaljeno još oko 500 kilometara stigli odmorni i bez žurbe. Kamena Vourla je primorski gradić- banja smeštena u uzanom pojasu izmedju mora i planine Knemidas koja se strmo uzdiže iza gradića. Paw traveller- Kamena Vourla plaža Ima dug uredjen široki trotoar- šetaliste po kome su postavljene bašte kafea i tavernica čiji su lokali sa druge strane ulice. Plaža je peščana u kombina

Lakim korakom po Sremskom okrugu- Stari Slankamen

Stari Slankamen na Dunavskom moru Vinarije, čarde, plaža, p otraga za hunskim blagom, mračne legende iz prošlosti, hamam, crkva stara više od 500 godina, ostaci tvrdjave koju su izgradili Kelti, izvor slane vode... Da li vam stvarno treba još neki razlog da posetite Stari Slankamen? Nama nije trebao, i ... Paw traveller Razmišljajući tog jutra locirani u Slankamenačkim Vinogradima, gde bismo mogli na kafu i eventualno ručak, zaputili smo se ka Starom Slankamenu . Put je solidan, predeli pokraj puta lepi. Voćnjaci, livade, njive na sve strane, i onda skroz neočekivano put prolazi kroz zemljanu klisuru i pogled pukne sa vrha serpentina na Stari Slankamen . Da ne znate da ste u Srbiji, pomislili biste da je more! Eh, širok Dunav , ravan Srem a tu u blizini se uliva i Tisa pa se širina čini još prostranijom. A još ako se desi da Dunav odnekud navuče grmljavinu i kišu pomislićete da se to sam Atila Hunski javlja još besan na onu mladu Madjaricu što mu je došla glave. Prema legendi Atila B

PELOPONEZ pod šapama- Putopis koji je pisao pas

Pustolovine jedne čivave Tog jutra probudio sam se ranije nego obično. Antigona, moja drugarica čivava , čvrsto je spavala ispod Živaninih nogu, Stanoje nije bio u krevetu. Paw traveller Uzeo sam Živanin mali prst između svojih zuba i počeo da skakućem i mašem repom. Nije otvorila oči, samo me je lenjo obuhvatila i spustila kraj kreveta. Jer, samo da znate, ja sam čivava  i ne mogu da savladam visine kreveta u spavaćoj sobi. U dnevnoj sobi imam jednu nisku stoličicu donesenu iz Indije koja mi služi kao međuprostor između poda i sofe. Mogli bi i ovde jednu da postave. Izvirim iz spavaće sobe, vidim Stanoja kako radi nešto na računaru, u uglu sobe dva kofera. Šta li smeraju? Onjušiću malo okolo! Hmmm, vidim vire i naše igračke, znači idemo negde. Hoće li već jednom ova Antigona da se probudi da sa njom podelim radosno saznanje? Dan je sporo odmicao, a uveče se Živana spremila za spavanje. Znači ne idemo ni večeras… Usred noći oglasio se alarm. Kakav grozan prodoran