Skip to main content

Peloponez, Monemvasija- šetnja kroz Vizantiju

Monemvasija- Paw traveller

Monemvasija, romantičan gradić opasan zidinama u senci kolosalne stene, vekovima opsedan od strane osvajača, a danas interesantna i romantična destinacija za putnike iz celog sveta.

Ovaj minijaturni grad, dugačak svega oko jednog kilometra i širok oko trista metara, je danas destinacija za brojne turiste iz celog sveta i odredište za zaljubljene koji traže sladak i romantičan odmor. Osim toga, Monemvasija živo svedoči o turbulentnom periodu svoje vizantijske, osmanlijske i mletačke istorije, pa verujem da ćete uživati u šetnji kroz vekove.

Monemvasija- Paw traveller
U vreme srednjevekovnog procvata bila je dom za oko četrdeset hiljada ljudi, trgovačko, političko i intelektualno središte sa oko osam hiljada kuća i četrdeset crkava, dok je danas više turističko naselje i jedva da broji stotinak stanovnika- vlasnika kuća koji su u njoj nastanjeni.

Kada Monemvasiju gledate sa kopna vidite samo ogromnu stenu bez naznaka života, pa je u drevna vremena poslužila kao sklonište mnogim ljudima izbeglim ispred najezde osvajača. Kako je staro jezgro grada ostalo u srednjevekovnim granicama, danas najveći broj stanovnika Monemvasije živi u novom delu- Gefiri, koji se nalazi na kopnu naspram ostrva i čini njeno predgradje.

Monemvasija nije oduvek bila ostrvo već se odvojila od kopna 375. godine usled snažnog i razornog zemljotresa, a oko dva veka kasnije dobija svoje prve stanovnike.

Monemvasija- Paw traveller

Ljudi izbegli iz drevne Lakonije naselili su je u 6. veku tražeći utočište od brojnih osvajača koji su dominirali velikim delom Grčke izmedju 5. i 7. veka.

U vekovima nakon slabljenja Vizantijskog carstva Monemvasija je neprekidno menjala vlasnike, napred i nazad izmedju Mlečana i Turaka, dok konačno nije oslobodjena početkom 19. veka tokom Grčkog rata za nezavisnost.

Monemvasija u prevedenom znači jedan ulaz, što proizilazi iz dve grčke reči "mone" i "emvasija", koje slikovito opisuju uski nasip kojim morate kružno da obidjete ostrvce kako biste došli do njegove kapije koja je i jedini ulaz u grad.

Ostrvo je u početku bilo naseljeno samo na vrhu visoravni u "gornjem gradu", a tokom godina se naselje postepeno širilo niz padinu gde se danas nalazi "donji grad".

Monemvasija- Paw traveller
U doba procvata izmedju 14. i 17. veka bila je izuzetno važna i jedan od velikih trgovačkih centara vizantijskog sveta, a potom zaboravljena sve do 1970. godine kada polako počinju da je otkrivaju turisti.

Danas je izuzetno važna kao turistička destinacija, sa sve većim brojem turista koji posećuju ovaj region u letnjem periodu. Srednjevekovne zgrade u donjem gradu su obnovljene i mnoge od njih pretvorene u hotele, restorančiće i suvenirnice, dok je "gornji grad", nekada neosvojiv, danas potpuno napušten.

Monemvasija- Paw traveller

Centralni skver "donjeg grada" Monemvasije je Platea Dsami na kome se nalazi crkva Elchomenos Christos posvećena Hristu u lancima i zvonik.
Unutar ove male crkve čuvaju se retke ikone iz vizantijskog i postvizantijskog perioda uključujući ikonu Hrista pre nego što je razapet.

Razlog za posetu Monemvasiji vam ne treba. Samo odvojite vreme i izgubite se u šetnji njenim uličicama popločanim kamenom, otputujte u prošlost pokraj kamenih kuća i vizantijskih crkava, a prekrasan pogled na plavetnilo Egejskog mora preko krovova u boji terakote je nešto što će vam zasigurno dugo ostati u sećanju.

Monemvasija- Paw traveller
O gradiću Gitio pročitajte OVDE, o Argolidi koja miriše na citruse klikom na ovaj LINK, a o Maniju za koji slobodno možemo da kažemo da je najneobičniji deo Peloponeza u postu"Peloponez, duboki Mani- poluostrvo ratnika, kula i vijugavi put ka paklu".

Zapratite Paw traveller i na INSTAGRAMU.




Comments

Popular posts from this blog

Čarobna MESINIJA- PELOPONEZ- prvi deo

MESINIJA- jugozapadni PELOPONEZ- selo CHRANI Paw traveller- Methoni- Peloponez Već nekoliko godina razmišljamo o obilasku Peloponeza ali se nikako nisu sklopile sve kockice. Nekad su kočile finansije a nekad nemogućnost dobijanja godišnjeg odmora… pa ipak… dočekali smo da se slože sve kocke i bajka zvana Mesinija je sama počela da se piše. Krenuli smo na put od Beograda do sela Chrani u Mesiniji na jugozapadnom Peloponezu. Ovaj put u komadu traje oko 15 sati, ali smo mi napravili pauzu sa noćenjem u mestu Kamena Vourla na oko 900 km od Beograda, kako bismo sutradan na odredište udaljeno još oko 500 kilometara stigli odmorni i bez žurbe. Kamena Vourla je primorski gradić- banja smeštena u uzanom pojasu izmedju mora i planine Knemidas koja se strmo uzdiže iza gradića. Paw traveller- Kamena Vourla plaža Ima dug uredjen široki trotoar- šetaliste po kome su postavljene bašte kafea i tavernica čiji su lokali sa druge strane ulice. Plaža je peščana u kombina

Lakim korakom po Sremskom okrugu- Stari Slankamen

Stari Slankamen na Dunavskom moru Vinarije, čarde, plaža, p otraga za hunskim blagom, mračne legende iz prošlosti, hamam, crkva stara više od 500 godina, ostaci tvrdjave koju su izgradili Kelti, izvor slane vode... Da li vam stvarno treba još neki razlog da posetite Stari Slankamen? Nama nije trebao, i ... Paw traveller Razmišljajući tog jutra locirani u Slankamenačkim Vinogradima, gde bismo mogli na kafu i eventualno ručak, zaputili smo se ka Starom Slankamenu . Put je solidan, predeli pokraj puta lepi. Voćnjaci, livade, njive na sve strane, i onda skroz neočekivano put prolazi kroz zemljanu klisuru i pogled pukne sa vrha serpentina na Stari Slankamen . Da ne znate da ste u Srbiji, pomislili biste da je more! Eh, širok Dunav , ravan Srem a tu u blizini se uliva i Tisa pa se širina čini još prostranijom. A još ako se desi da Dunav odnekud navuče grmljavinu i kišu pomislićete da se to sam Atila Hunski javlja još besan na onu mladu Madjaricu što mu je došla glave. Prema legendi Atila B

PELOPONEZ pod šapama- Putopis koji je pisao pas

Pustolovine jedne čivave Tog jutra probudio sam se ranije nego obično. Antigona, moja drugarica čivava , čvrsto je spavala ispod Živaninih nogu, Stanoje nije bio u krevetu. Paw traveller Uzeo sam Živanin mali prst između svojih zuba i počeo da skakućem i mašem repom. Nije otvorila oči, samo me je lenjo obuhvatila i spustila kraj kreveta. Jer, samo da znate, ja sam čivava  i ne mogu da savladam visine kreveta u spavaćoj sobi. U dnevnoj sobi imam jednu nisku stoličicu donesenu iz Indije koja mi služi kao međuprostor između poda i sofe. Mogli bi i ovde jednu da postave. Izvirim iz spavaće sobe, vidim Stanoja kako radi nešto na računaru, u uglu sobe dva kofera. Šta li smeraju? Onjušiću malo okolo! Hmmm, vidim vire i naše igračke, znači idemo negde. Hoće li već jednom ova Antigona da se probudi da sa njom podelim radosno saznanje? Dan je sporo odmicao, a uveče se Živana spremila za spavanje. Znači ne idemo ni večeras… Usred noći oglasio se alarm. Kakav grozan prodoran