Rakija u Srba kao lek od smrti
Premda nisam ljubitelj "trulog voća" kako ja obično nazivam takve vrste voćnih derivata, dobroj domaćoj rakijici ne mogu da odolim.
Preferiram dunju, kajsiju ili breskvu, ali ni dobra stara šljivovica po kojoj je Srbija i najpoznatija ne zaostaje mnogo na mojoj top listi.
Rakija je u Srbiji kultni napitak.
Možda će se nekome ko nije sa prostora Balkana učiniti da preterujemo, ali rakija je za Srbe kao neka nadrealna čarobna tvorevina, neprevazidjeni medikament bez premca.
Osim za piće koristimo je obilato i za rituale isceljenja od raznih boljki.
Recimo, ako vas boli grlo napravite oblogu od rakije, ako kašljete trljajte rakiju po grudima, ako imate temperaturu čarape natopljene rakijom su prava stvar, a razume se da leči i reumu i artritis, i ko zna šta još... Dabome da je možete upotrebljavati i umesto losiona.
Ako izuzmete činjenicu da smrdite kao stara bačva i izdržite lečenje, isceljenje je zagarantovano.
Za dobru domaću rakiju najpre morate sakupiti voće, dobro uzrelo, a dobar znak odličnog voća za ovaj napitak je ako je ono popadalo po zemlji.
Pa dok bauljate po travi i puca vam kičma stojički podnosite sva ta stradanja i žrtvu zarad prave dobre ljute.
I tako danima nastavljate da prikupljate voće i isečeno ga stavljate u buriće i mešate. Kada je bure puno odozgo se stavi deblji sloj slame i ostavi se da napravi takozvanu pogaču ili kolač.
Smesa koju ćete dobiti zove se kljuk ili džibra i kada se proces fermentacije završi ona je spremna za pripremu rakije- čarobnog srpskog napitka, losiona za isceljenje, ili sredstva za ribanje prozora... Da, da, primena je baš širokog spektra!
Ma Srbi su, bre, kroz rakiju stvarno pokazali da su pravi renesansni ljudi!
Rakija, naša rakijica... mi joj i tepamo jer je rakija kao iskren prijatelj, burazer, član porodice ili komšija, ali i mnogo više od toga. Dobra je u velikom društvu, dobra i u samovanju.
E sad ono najbolje! Da bi se ispekla dobra domaća rakijica neophodno vam je društvo odnosno pajtaši za pomoć pri pečenju.
Kazan se založi, rakija se peče i dok dan odmiče vaše društvance je sve raspoloženije. Jer, dok se degustira i ispituje kvalitet tek ispečenog medikamenta on stvara u psihi vaših burazera po kazanu radosniju sliku sveta i postojanja.
I iako se čini da mozak postaje jalov i beživotan kao površina meseca, prava istina je da rakija zapravo pomaže da se čitav univerzum poima na jedan sasvim nov i drugačiji način.
Kako je pečenje rakije celodnevni posao valjalo bi ispeći i nešto ispod sača, skuvati kotlić, može nešto i sa roštilja, a glavni začin je naravno pesma.
Ekstra dodatak koji sve pravi savršenim i bez koga se ne može kao što se ne može ni bez rakije.
Ukoliko ste rešili da rakiji pristupite ozbiljnije od mene a možda i da postanete profesionalac u pravljenju ovog pića, toplo vam preporučujem knjigu ''Proizvodnja voćnih rakija vrhunskog kvaliteta'' vrsnog stručnjaka iz ove oblasti profesora Ninoslava Nikićevića.
Živeli!
O pasticiu u ukusima Grčke pročitajte OVDE , a klik na link Fragosika vas vodi na tekst o neobičnoj voćkici.
Zapratite Paw traveller i na INSTAGRAMU.
Comments
Post a Comment