Zlatibor, onaj pravi! Baš onakav kakav bi trebao da bude

Zlatibor za upućene- Radoinjski meandri, Tavničko jezero, i Dobroselički prerast

Crni Rzav- Paw traveller

Iako deluje da je Zlatibor potpuno urbanizovan sa svim onim ogromnim višespratnicama podignutim bez plana i programa, i da bode oči svim tim haosom i kičem raznih vrsta poput sela sa vestern tematikom, ili Stopića pećinom koja trešti u svim bojama kao jeftino okićena kineska jelka... I ako ste u trenutku pomislili da tu i nema bog zna šta da se vidi ukoliko niste od onih tipova ljudi koji bi da se uljuljkaju u raj snobizma- Pogrešili ste!

Ova planina i te kako ima šta da ponudi pravim i iskrenim ljubiteljima prirode, hajkinga, i kupanja u čistim planinskim vodama.

Kada se odmaknete tek kojih desetak, dvadeset kilometara od centra, čekaju vas mesta izvanredne lepote zaista vredna obilaska.

Tavničko jezero, smaragdno oko Zlatibora 

Tavničko jezero- Paw traveller

Smešteno na planinskom masivu Murtenici, na svojevrsnoj granici izmedju Zlatibora i Zlatara, čeka vas ovo jedinstveno i slikovito jezerce.

Iako skromnih dimenzija pravi je biser ovog kraja, a visoki četinari koji ga okružuju sa svih strana ogledaju se u vodi, i daju mu prekrasnu smaragdnu boju koja stvara nestvaran i bajkovit prizor.

Pre nekoliko decenija na ovom mestu vršena su iskopavanja magnezita nakon čega je na tom prostoru ostala rupa koju i dan danas pune dva prirodna izvora.

Okružuju ga okomite litice, a planinska voda koja ga ispunjava je izrazito bistra, mirna i bez talasa, pa je pogodna i za one koji bi voleli da se osveže pre nastavka istraživanja ovog krajolika.

Murtenicom koja se pruža od Čigote do reke Uvac vredi prošetati. Prekrivena je borovom i brezovom šumom, i predstavlja najšumovitiji deo Zlatibora.

Pored jezera prolazi lepo obeležena staza kojom ljubitelji hajkinga mogu za nepuna dva sata stići do Stolova, i usput obići crkvu Svete Trojice u Draglici.

Radoinjski meandri, vidikovci Vraneša

Vidikovac Vraneša- Paw traveller

Iako manje poznati od meandara gornjeg Uvca koje ljubitelji prirode uglavnom posećuju, nista manje lepi nisu ni meandri donjeg Uvca. 

Iako je ovde okruženje mnogo pitomije i litice nisu toliko okomite, a nedostaje i dramatičnosti u pejzažu u odnosu na meandre gornjeg Uvca, utisak veličanstvenosti prirode je ipak identičan.

Staza koja kreće od sela Vraneša duga je oko pet kilometara i povezuje pet vidikovaca.

Lepo je obeležena, i vodi kroz šumu četinara, raznog listopadnog drveća i grmova kleke, i verujem da prave ljubitelje prirode neće ostaviti ravnodušnim.

Obujte udobnu obuću za pešačenje, ponesite dobro raspoloženje i uživajte svim čulima!

Prerast u Dobroselici, selu dobrih ljudi

Prerast u Dobroselici- Paw traveller

Dobroselički Prerast po svojoj veličini spada u šest najvećih prirodnih mostova u Srbiji, nalazi se na listi nacionalnog geonasledja, i svakako je kao takav vredan posete.

Nalazi se na oko kilometar udaljenosti od sela Dobroselica, u podnožju južnog oboda Ravnog Tornika, i do njega se dolazi preko prevoja Marjansko presedo na 1186 metara nadmorske visine, odakle se uskim i strmim asfaltiranim putem spušta na 900 metara nadmorske visine do južnog otvora pećine.

U narodu ovog kraja prerast je poznat kao Točkovička pećina ili Šupljica. Izdubio ga je potok, nekadašnja ponornica, a dugačak je 48 metara, širok 12, dok su mu gornji i donji ulaz visoki 12 i 16 metara.

Zaista impozantna gradjevina majke prirode!

Za ime samog sela Dobroselica vezuje se legenda da je Car Dusan u povratku iz nekog ratnog pohoda posetio ovo selo, gde je tako srdačno dočekan od starosedelaca da je bio potpuno oduševljen. Neprijatno iznenadjen tadašnjim imenom sela "Zloselica" jer je u njemu osetio samo istinsko gostoprimstvo, uzviknuo je: "Od danas, ovo selo se zove Dobroselica!"

Dobroselica, to su nepregledni pašnjaci, divne zelene livade, stoletni borovi... To je selo dobrih ljudi! 

Pa izvolite!

Zapratite Paw traveller i na INSTAGRAMU.

Post o krstarenju Uvačkim jezerom pronaći ćete OVDE.

Pročitajte i postove o Ljuboviji, i Starom Slankamenu.