Kada smo krenuli za Ljuboviju nisam očekivala ništa pa sam možda baš zato i dobila tako mnogo.
Ne znam da opišem šta me je toliko oduševilo u ovom kraju Srbije ali ushićenje je svakako probudila Drina.
Ljubovija je prekrasna, tako obična ali srdačna i topla zbog samih ljudi koji tu žive.
Baš onako, čim zakoračite na njene ulice osećate se dobrodošlo kao da ste i sami deo svega toga, gotovo kao meštanin.
Ljubovija je za one putnike namernike koji uživaju da budu pored vode, za one koji vole aktivan odmor uz ribolov ili rafting ali da ipak imaju dostupnost urbanih sadržaja.
Za prave avanturiste koji pomeraju granice u blizini je kanjon reke Trešnjice, prirodno dobro od izuzetnog značaja gde možete videti beloglave supove koji su osim ovde još jedino nastanjeni u kanjonu Uvca. Drugi najvažniji stanovnik ovog kanjona je riba mladica koja svakog proleća dolazi upravo ovde da se mresti.
Sam gradić je simpatičan i uredan sa lepim kafeima i radnjicama, mali i možete ga celog obići peške.
U samom centru je stara kamena crkva Preobraženja Gospodnjeg, prelepe arhitekture sa lepo održavanim dvorištem.
A tek Drina... prekrasna, hladna, smaragdno prozirna, okružena bujnim zelenilom- kao rajska bašta.
Postoje slučajevi kada nas priroda istinski iznenadi i tera da shvatimo koliko smo mali i podseća nas da je najveći umetnik univerzuma ona sama. To ćete osetiti ovde.
A osetićete i mir i spoj sa prirodom, i Drina će vas naterati da shvatite da je privilegija je da budete svedoci njenoj lepoti i da od toga ne postoji ništa spektakularnije u tom trenutku.
U okolini Ljubovije postoji veliki broj brvnarica za izdavanje koje su smeštene na samoj obali Drine. Možete se kupati, možete pecati, možete šetati do mile volje ili se samo prepustiti svojim filozofskim mislima na nekom kamičku u plićaku.
Šta god vam drago, važno je da se prepustite.
Ako se odlučite da posetite Ljuboviju odvojite za to bar dva, tri dana jer ima puno toga da ponudi.
Osim pecanja i raftinga, planinarenja kanjonom reke Trešnjice, obidjite i manastir Svetog Nikolaja iznad koga se izdiže Soko Grad. Nemojte propustiti da svratite i u Vrhpolje i isprobate tipična srpska jela.
Ljubovija ima sve osim dovoljno ljudi i prava je šteta što iz različitih razloga ljudi odlaze iz ovog kraja.
Iako je pomalo obamrla, ljudi koji su ostali su ljubazni i jednostavni kao da su vam familija, a to je ono najvažnije jer nam je pored prirodnih lepota ovog kraja upravo ta toplina stvorila želju da ponovo dodjemo.
Ukoliko ste rešeni da nastavite istraživanje Srbije onda bacite pogled i na naše postove o Uvcu, Beogradu ili Slankamenačkim Vinogradima.
Zapratite Paw traveller i na INSTAGRAMU.
Comments
Post a Comment