AV, taj UVAC- Zlatar- Srbija- drugi deo

Krstarenje kanjonom Uvac

Paw traveller- Antigona

Zdravo, ja sam Antigona dugodlaka čivava, imam 12 godina i volim da putujem sa svojim drugarom Miškinom, takodje čivavom. Napisala sam koliko imam godina samo da vas uverim da nema ograničenja ako ste vitalni i spremni na avanturu.

Kako smo se organizovali i stigli ovde je napisala moja saputnica u postu "AV, taj UVAC- prvi deo", a ja ću vam pisati kako  smo proveli drugi dan na Uvcu i krstarili kanjonom.

Ovo je bio fenomenalan izlet koji svima preporučujem. Izlet smo rezervisali još pre kretanja na put preko portala Zlatarinfo  kako ne bismo rizikovali da dodjemo i shvatimo da nema mesta, a i moja saputnica je morala najaviti dva četvoronožna i dva putnika na dve noge. Cena izleta je 1500 dinara po dvonogom putniku, a za nas četvoronošce je besplatan! 

Paw traveller- Rezervat prirode Uvac

Na krstarenje se kreće sa brane u Rastokama u blizini sela Akmačići. Izlet traje oko četiri i po sata pa stoga ponesite vodu i neke grickalice. Preporučujem i udobnu obuću za pešačenje i duks ili džemper zbog penjanja na neki od vidikovaca i posete ledenoj pećini. I krećemo!

                                                                        

Paw traveller

Otisnuli smo se kroz kanjon, jezero ima predivnu smaragdnu boju, a ogromne veličanstvene litice koje nas okružuju ostavljaju bez daha.

Iznad nas su krstarili beloglavi supovi koje smo oduševljeno posmatrali i u letu i na gnezdima okolnih stena. Jedini zvuk je bio motor čamca. Nakon petnaestak kilometara stigli smo do niskog grebena i odatle započeli uspon ka vidikovcu Veliki vrh.

Av, kako je taj uspon izgledao zamalo da odustanem, ali moja saputnica se ipak setila da ponese torbicu za mene i ranac za mog drugara kako bi nas ponela. Da se razumemo, nas dvoje smo mali i gradske smo face pa naše gospodske šapice ipak ne bi izdržale do vrha. Nekoliko puta su me spuštali na ravnijim delovima puta i stvarno sam uživala u šetnji.  

Put ka vrhu je strm i kamenit, i kako se sve više uspinjemo pogled postaje sve spektakularniji.

Paw traveller- Meandri Uvca

Staza je nesto duža od jednog kilometra i vodi kroz šumarak što je ovo penjanje učinilo prijatnijim. Naša družina nije bila u bog zna kavoj formi i trebalo nam je oko pola sata da stignemo do vrha.

Sa vrha se pruža panoramski pogled na meandre Uvca i bili smo oduševljeni što svedočimo ovakvom prirodnom fenomenu.

Još je lepše nego na slikama,a  slika govori više od hiljadu reči- jednostavno lepota prirode koja ostavlja bez daha!

Paw traveller

Nakon pauze smo se vratili na brodić i zaputili ka ledenoj pećini.

Četvoronošcima nije dozvoljen ulaz u ledenu pećinu, a čak i ako vas puste na mufte razmisite da li je to dobro ili ne.

Nama čupavcima ne prijaju nagle promene u temperaturi a u ledenoj pećini je konstantna temperatura i zimi i leti 8 stepeni celzijusa.

Moja saputnica je ušla dok smo mi ostali na brodiću.

Paw traveller- Ledena pećina

Posle mi je ispričala da u pećini nema osvetljenja i da su na ulazu dobili baterijske lampe. Pećina je bogata pećinskim nakitom i stubovi sežu i do deset metara. Tako bogato načičkani stalaktiti i stalagmiti daju pećini gotovo gotski izgled. Zajedno sa Ušačkom pećinom čini sistem od oko 6 kilometara i smatra se jednom od najstarijih pećina u Evropi.

Šta više da kažem, put pod šape i pravac Uvac!

Zapratite Paw traveller i na INSTAGRAMU.