Dolina kraljeva- Tajna Tebanske krune

Iza polukruga stenskog lanca na zapadnoj obali reke Nil leži kraljevska dolina ili Biban el Muluk, što u prevodu znači "kraljeva vrata''. Ovom čuvenom klisurom dominiraju oštri vrhovi planine zbog kojih je ova oblast zvana i Tebanska kruna.

Ovde, u dolini kraljeva, se nalazi nekropola velikih egipatskih faraona od osamnaeste do dvadesete dinastije.

Reka Nil- Paw traveller

Istoriju sahranjivanja u dolini kraljeva prvi je započeo faraon Tutmos I donevši iznenadnu i neočekivanu odluku da odvoji svoj grob od ostalih, izdavši naredjenje da njegovo telo nakon smrti ne bude sahranjeno u luksuznom grobu već na tajnom i nepristupačnom mestu. Ova njegova radikalna odluka je grubo prekinula tradiciju sahranjivanja egipatskih suverena dugu 1700 godina.

U usamljenoj dolini njegov glavni arhitekta Ineni iskopao je grobnicu za svog kralja, i usekao strme stepenice u steni koje su vodile do glavne dvorane koja je bila poslednje počivalište.

Dolina kraljeva- Paw traveller

Sam Ineni je želeo da dokumentuje tajnost svog poduhvata i ostavi trag u istoriji, pa je naredio da se na zidu grobne kapele ukleše natpis "Samo sam ja nadgledao izgradnju grobnice Njegovog Veličanstva. Niko ništa nije video ni čuo". Iz ovoga proizilazi pretpostavka da su radnici koji su sagradili grobnicu najverovatnije bili ratni zarobljenici koji su po završetku radova eliminisani.

Egipatskim moćnim suverenima nije bilo sudjeno da nadju mir ni nakon svoje smrti pa je tako mir Tutmosa I i ostalih faraona u zagrobnom životu trajao vrlo kratko. Uprkos stražarima koji su dežurali i noću i danju, razbojnici su sistematski provaljivali u nekropolu kako bi pokrali dragocene predmete. Jedan od najtraženijih predmeta bio je skarabej srca, amulet koji je stavljan na srce mumije, a koji je pružao zaštitu i omogućavao preminulom da se spasi od sudnjeg dana.

U vreme slabe vladavine Ramzesa dogodilo se da su Amonovi sveštenici izgubili skoro svu svoju moć i autoritet. Pa ipak, kao znak svoje privrženosti mrtvim suverenima i da bi izbegli obesvećenje i skrnavljenje počeli su da prenose kraljevske mumije od jednog do drugog mesta sahranjivanja, a sve sa ciljem da im osiguraju miran život na onom svetu. Ti prelasci su bili toliko česti da je Ramzes III bio tri puta sahranjivan.

Naposletku su odlučili da potajno pripreme gotovo nepristupačno skrovište na planini Deir el Bahari na kojoj su iskopali približno dvanaest metara duboku pećinu povezanu dugim hodnikom sa velikom sobom. A potom su noću, krišom poput pljačkaša grobova pod osvetljenjem baklji, uklonili faraone iz njihovih sarkofaga u dolini i sakrili njihove mumije u pećini na planini.

Mumije su bile stare od nekoliko godina do nekoliko vekova, neki od faraona su vladali kraće dok su neki imali duge vladavine, a onda su se svi našli zajedno, jedan do drugoga bez ikakve razlike, sa pločicama oko vrata koje su im sveštenici postavili u svrhu identifikacije.

Neki od njih su bili najmoćniji suvereni na celom svetu, a besmrtnost i poslednje počivalište koje su čekali skoro tri milenijuma pronašli su na trgu Tahrir u Egipatskom muzeju u Kairu. 

Još postova o Egiptu:

LUKSOR- Priča o gradu sa stotinu kapija

Berberska čajanka

Od očeve miljenice do vrhovnog vladara- Njegovo veličanstvo KRALJICA HATŠEPSUT

MEMNONOVI KOLOSI- Sevdalinka koja je utihnula

Zapratite Paw traveller i na INSTAGRAMU.